Savremeni Beograd kao urbani evropski centar karakterišu brojne kule. Neke kule Beograda novijeg su datuma, poput one na Zapadnoj gradskoj kapiji. Poslednjih meseci često se pominje Kula Beograd, koju će tek napraviti. Međutim, ne samo moderni Beograd, već i ona drevna turska čaršija imala je kule po kojima je bila prepoznatljiva.
Nema samo današnji Beograd građevine koje su spoj kula i kapija na jednom mestu, već se to moglo naći i u starom, danas pomalo zaboravljenom Beogradu. Ovo je priča o kalemegdanskoj Sahat kuli i Sahat kapiji, koje iako potiču iz različitih epoha, danas imaju isto ime.
Kroz istoriju grada
Sahat kula se nalazi iznad kapije koja je bila glavni ulaz na Gornji grad Beogradske tvrđave. Kula je građena od 1740. do 1789. godine. Kulom dominiraju naglašeni elementi baroka, što dodatno svedoči o vremenu njenog nastanka.
Ova građevina stoji na vrhu kapije. U nižoj zoni ima četvorougaonu osnovu, na koju se nastavlja dominirajući osmostrani toranj. Na vrhu tornja nalaze se četiri časovnika okrenuta ka četiri strane, odn. po jedan časovnik na svakom drugom zidu. Vrh kule je pokriven metalnom krovnom konstrukcijom, koja se završava u jednoj tački. Celokupno zdanje kule nad kapijom ima fasadu bele boje. Zahvaljujući vitkoj građi i visini od 27,5 metara, Sahat kula uz još nekoliko objekata značajno dominira Kalemegdanom, ostavljajući utisak stabilnosti i ponositosti.
Kula je istovremeno jedno od retkih zdanja Beogradske tvrđave, koje nije pretrpelo veća oštećenja kroz istoriju. Do danas čuva autentična obeležja svoje arhitekture i stila. Maja 2012. u Sahat kuli je izbio manji požar, koji je brzo ugašen, tako da nije ostavio značajne posledice na spomeniku. Posetioci kule, pored jedinstvene panorame, mogu videti kako je satni mehanizam radio nekada, a kako radi danas.
Beogradska Sahat kula ima dve specifičnosti. Prva specifičnost je ime kule u odnosu na kapiju, iznad koje se kula nalazi. Toranj i sat izgrađeni su iznad kapije, koja je starija od kule. Međutim, uprkos starosnim razlikama, ovo je jedinstven slučaj da je kapija dobila ime po kuli, iako je kula mlađa. Tako da, ukoliko upoznajete Kalemegdan po prvi put, kad pronađete Sahat kulu, znajte da ste pronašli i Sahat kapiju. Osim toga, ako prođete kroz Sahat kapiju i nastavite šetnju, naići ćete na Stambol kapiju, što je bila glavna kapija u pravcu Carigradskog druma. To takođe svedoči o važnosti lokacije, na kojoj su kulu izgradili u prošlosti. Ovo je mozda pravo mesto da se podsetimo priče o Kuli Nebojša, Rimskom bunaru i podzemnom Beogradu.
Druga specifičnost tiče se kulture zidanja sahat kula unutar otomanske države. Sahat kule bile su karakteristične za mala mesta, pa je ovo redak primer kule u utvrđenom gradu. Ova činjenica navodi na pitanje o kulturnom značaju sahat kula za otomanske gradove tog doba.
Zašto sahat?
Kao što pretpostavljate, pojmovi sahat i sat su povezani. Zapravo, reč sahat na turskom znači sat, pa iako potiče iz arapskog jezika, u naš jezik došla je sa Turcima.
Sat se na turskom piše saat. Pri izgovaranju, čuje se ne tako očigledno slovo h. H je u ovoj turskoj reči nešto mekše u odnosu na slovensko ili englesko h danas. Ipak, bilo je dovoljno primetno da su ga govornici našeg područja uočili, te reč saat izgovarali kao sahat. Prema tome, sahat kula srpskije se može nazivati satna kula ili satni toranj.
Zanemarujem takođe tursko poreklo reči kula i starogrčko, odn. latinsko poreklo reči toranj, jer ovom prilikom želim da ukažem na kulturni značaj satova u XVIII i XIX veku. Koja je bila svrha ovih kula i šta nam one kazuju o kulturnim stremljenjima tadašnje otomanske države? O čemu nam svedoči sve učestalija javna upotreba satova širom tadašnje Otomanske imperije?
Kulturna važnost sahat kula
Devetnaesti vek bilo je vreme brojnih kulturnih promena u Otomanskoj imperiji. Sultani Abdulmecil i Abdul Aziz želeli su da stvore savremenu evropsku državu. Hrišćanski trgovci, naučnici i intelektualci vraćali su se u Otomansku imperiju iz Evrope, obogaćeni novim idejama. Otomanski vladari shvatali su važnost suživota i jednakog društvenog učešća muslimana i hrišćana u zajedničkoj državi. Model otomanskih vladara u XIX veku odstupao je od šerijatskih pravila, pa je država na taj način prolazila kroz proces modernizacije i kulturnog približavanja ekonomski oslabljenoj, ali dakako prosvećenoj Evropi.
Satne kule širom imperije najsažetiji su primer modernizacije urbanih naseobina. Građene su na važnim i upadljivim mestima, najpre iz praktičnih razloga, a potom kao simbol radikalne promene, koja se ogledala kroz merenje vremena. Stanovnici osavremenjene turske države nisu morali meriti vreme samo prema molitvenom pozivu sa minareta, već prema satu koji zamenjuje bogomolju, dobijajući centralno mesto unutar verski i kulturno mešovite zajednice.
Sahat kule nisu tek estetska potreba ili graditeljska ambicija vladara, već simbolični pokazatelj težnje za dubokom promenom vrednosnog sistema, gde religija sela biva zamenjena kulturom grada, a narodni mentalitet idejama učenjaka. Koliko je sat bio značajan, potvrđuje podatak da je od 1901-1903. u Otomanskoj imperiji sagrađeno više od sto satnih kula.
Svedočanstvo budućnosti
Otomanske kule nisu merile vreme samo tadašnjem svetu. One i danas odbrojavaju istoriju. Svedoče o našoj tradiciji i istorijskoj starini. Njihovo prisustvo podseća nas na ideje, ambicije i stremljenja davnih vladara na našem području. Uprkos mnoštvu gorkih uspomena, postoje spomenici kojih se rado sećamo. Danas, oni stoje jednako gordo kao i nekada. Mame našu maštu i fantaziju. Inspirišu nas da ih upoznajemo i istražujemo.
Ipak, ove kule podsećaju na jednu važnu vrednost. Podsećaju na sopstvenu svevremenost, ugrađenu u njihove temelje. Bile su važne nekada, a važne su i danas. Svojom stasitošću zahtevale su poštovanje. Ljudi su znali čemu im služe. Zato su ovakve kule iz prošlosti istovremeno zov i opomena za sadašnost i budućnost. Kakve kule gradimo danas? Šta ostavljamo pokolenjima koja dolaze? Da li će naše kule zavrediti bar približnu znatiželju i poštovanje poput onog koje drevne beogradske kule zavređuju danas?
Nemanja D. Milinović
Nemanja D. Milinović je kulturolog školovan pri Bogoslovskom, Filozofskom i Filološkom fakultetu u Beogradu. Radna iskustva sticao je u Italiji i Rusiji. Pored pretežnog bavljenja jezičkim coach-ingom i copy writing-om, poseduje licencu turističkog vodiča.
Ako želite da upoznate Beograd i Srbiju ili imate specifična interesovanja, Nemanja će Vam predložiti klasičnu turu ili pak autentičnu turu, kreiranu isključivo prema Vašim potrebama i interesovanjima. Uvek je dostupan na ndmilinovic@gmail.com ili 064.330.20.69.
Uključi se kroz komentar