Nastavak na priču putovanje na Sardiniju I deo.
Na oko pedesetak kilometara na sever, nalazi se gradić Stintino, ne naročito lep ni privlačan za obilazak, a poznat po dve stvari – jedna je da se u njegovoj blizini nalazi jedna od najlepših (Najlepša? Ko to zna?) plaža Sardinije, La Peloza – a druga je da odavde idu turistički brodići do obližnjeg ostrvceta – Asinara. Na putu od Algera ka Stintinu videćete i jedno ogromno polje – solarnih kolektora – u društvu sa desetinom vetrogeneratora, koji dodatno pokazuju ekološku orijentaciju ostrvljana.
La Peloza, koja je ime dobila po obližnjoj odbrambenoj kuli, zaista je čarobna plaža, po svojoj divnoj boji peska, i zaista tirkiznoj boji mora.
Dugačka je nekih 300 metara, a široka – ponegde svega par metara – a na većem delu i desetinu metara, tako da ovde uglavnom uspeju da se smeste svi koji prethodno nađu parking mesto. Ukoliko ne dođete u ranijim prepodnevnim časovima, teško da ćete moći da nađete neko mesto na plaži, a auto ćete moći da ostavite jedino malo dalje od obale, na nekim brđanskim parkinzima. Uz obalu se nalazi nekoliko restorana i isto toliko kuća za odmor, interesantnog, četvrtastog oblika sa ravnim krovovima, u obliku malih tvrđava. Na neki način, podsećaju na kuće na poluostrvu Mani na Peloponezu (srednji od tri peloponeska prsta), gde su lokalni stanovnici, nepokoreni i za vreme Turaka, gradili slične kuće, tj. više tvrđave nego kuće, više sa puškarnicama nego sa prozorima.
A što se tiče beličastog peska, za koji može da vam padne na pamet da ga ponesete, u teglici, kao uspomenu… imajte u vidu da je aerodromska kontrola na aerodromu u Kaljariju tokom tri letnja meseca 2015. godine našla kod turista, koji su došli na istu ideju kao i vi, oko pet tona peska! Slično je bilo i na druga dva aerodroma (Olbija i Algero). Da bi se to sprečilo, od 2017. godine je na snazi zakon po kojem će turista uhvaćen u „švercu“ peska sa Sardinije biti kažnjen sumom od 500 do 3000 evra!! Slične kazne važe i za školjke i kamenje – oblutke sa plaža (sličnu stvar od skora primenjuju i Grci – za pokušaj odnošenja oblutaka sa plaže Lalarija na Skijatosu – jedan oblutak – 1000 evrića, pa vi posle nosite suvenire…)
Kako su nam ovde ispričali, najveća pohara peska dešavala se na plaži Budeli na arhipelagu Madalena. Pesak je tamo veoma specifične, ružičaste boje – zahvaljujući uticaju raznih korala, ljuštura, račića i čega sve ne i kažu da je ovaj pesak dragoceniji od zlata! Uzimajući to u obzir, i ako je cena jednog kilograma zlata oko 20-30.000 evra, možda se peščani zločin i isplati?
Dok se brčkate u moru, pogled vas vodi ka ostrvu Asinara, tj. da budemo precizniji, ostrvcetu Piana koje je usidreno između kopna i Asinare, inače nacionalnog prirodnog parka. Ime ostrva otprilike govori da je to „naseobina magaraca“, tj. divljih, albino magaraca. Izleti na ovo ostrvo vam nude i kupanje na nekoliko peščanih plaža, i ronjenje po ostrvskim zalivima, i kopnene ture… a pošto nismo bili tamo, zaključujemo da je to još jedna od zanimacija za sve one koji izaberu da ceo svoj odmor provedu samo u obilasku okoline Algera, do 50 km na jug ili sever.
Inače, nema te lepote na zemlji koju ljudi ovako ili onako ne koriste za svoje prljave stvari, pa je tako i Asinara tokom Prvog svetskog rata bila korišćena kao logor za austrijske i mađarske vojnike, od kojih je oko 5000 i umrlo u zarobljeništvu, a sve do 1997. godine, na ostrvu je postojao zatvor, za najokorelije kriminalce – mafijaše i teroriste! Od te godine počinju lepši dani za ostrvo a osim kopnenog, i velika površina morskog dela je proglašena za nacionalni park, pa je tu i zabranjeno zadržavanje brodićima, ribarenje, sportski ribolov i slične stvari.
Kada se od Stintina vraćate ka Algeru, možete malo skrenuti na istok pa svratiti do Porto Toresa. Između Stintina i Porto Toresa nalazi se još jedna plaža, kilometrima dugačka „Slana plaža“ ili po italijanski: Spiaggia delle Saline, nazvana po obližnjoj solani. Lokalnim putem se brzo dolazi do industrijske zone, a zatim i do velike luke Porto Toresa, odakle putuju veliki brodovi (kakva luka, takvi i brodovi) ka Đenovi, Marselju, Barseloni (velikoj) i ka Korzici (Ajačo). Ako imate sreće, tu, ili u nekoj drugoj luci na Sardiniji, ugledaćete i vesele brodove lokalnog prevoznika „Mobi“, oslikane po crtanim junacima našeg detinjstva – pa su tu i Supermen, i Betmen, i patak Dača, Duško Dugouško, Cica Maca i drugi. Koliko u Italiji košta prevoz trajektima i brodovima, mogli bi svakog meseca da ih iznova farbaju i oslikavaju, ali o tome nešto kasnije.
Sardinija je, dakle, odlično povezana sa maticom Italijom (Sicilija, Napulj, Đenova, Livorno, itd), i sa Francuskom, naročito Korzikom. Uzgred, odavde do Đenove, plovidba traje tačno 12 sati.
U Porto Tores smo došli taman u vreme ručka, pa smo probali jednu (džinovsku) picu u lokalnoj piceriji, ali – moram da kažem – nije to bilo nešto za pamćenje. Mestašce je, naravno, naslonjeno na more, uz koje vijugaju i put i šetalište, i možda nije loša „baza“ kao mesto za smeštaj, odakle biste dalje išli u obilazak severnog dela Sardinije.
Napisao: Slobodan (Boba) Ogrizović
Slobodan (Boba) Ogrizović, rođen u prošlom veku, elektroinženjer, radi već tri decenije u „B. elektranama“, a u slobodno vreme – putuje – samo da bi posle mogao da piše svoje putopise.
Specijalizovan (specijalizovao ga ograničeni budžet) za Srbiju i Grčku, u poslednje vreme pomalo i za Italiju, a ponekad zaluta i u neku drugu zemlju.
Njegove putopise naći ćete – na sajtu na kome se upravo nalazite, kao i na sajtovima ViaBalkans i Beautif
Osim putopisa, objavio jednu knjigu – o menadžmentu (Ritam menadžmenta). Otac dvoje dece. Trenutno planira kuda dalje da putuje i nada se da će to opet moći da se radi na isti način kao nekada…
Uključi se kroz komentar