Poganovo je selo u Opštini Dimitrovgrad, Jugoistočna Srbija. Danas, tokom zimskog perioda ovo selo po priči baba Stojanke broji oko 35 duša.
Neposredno posle II svetskog rata, selo je imalo neverovatnih 1200 žitelja, milicijsku stanicu, osmogodišnju školu sa oko 400 đaka, dom kulture, zanatlijske radnje i tako dalje.
Selo je prepoznatljivo po Poganovskom manastiru, koji je posvećen Svetom Jovanu Bogoslovu, o kojem smo već pisali više puta, na primer ovde i ovde.
Evo desetak martovskih fotografija ne samo sela Poganova, već Srbije koja je upravo ovako identična svuda po svim svojim obodima.
Tu i tamo se razlikuje stil gradnje, ali konstanta su stare oronule kuće, odsustvo dečje graje, poneki entuzijasta i šačica starih ljudi.
Jedna Srbija nestaje, bilo bi lepo kada bi se njeno nestajanje bar nekako usporilo.
Da li zbog svog manastira, ili nečeg drugog, u selu i dalje postoje entuzijasti. Nostalgija, prirodne lepote ili nešto treće učinile su da je nekolicina odvažnih ljudi osmislila, prilagodila i renovirala svoja domaćinstva za nešto što se naziva eko turizam, seoski turizam ili etno turizam. Ili možda sva tri od jednom. Svaka im čast i želimo od srca da istraju u svojim snovima.
Ova foto reportaža je nastala u inspirativnom druženju sa Savov Srđanom.
Uz Željušu, Poganovo je jedino selo u opštinutu u koje se kuće prodavaju i kupuju. Dobar put, selo u ravnište zbrano nakup i atraktivna lokacija uz ždreloto na Jermu i Poganovsći manastir privlači mladi zamožni našenci prsli po Srbiju da se svrtaju tuva. Prez letoto je arne živo selo. Mnogo iže su obnovene, ama nijedna za da se u nju živeje uz rabotu, nelo samo za uživanje i povremeno doodenje, ama i tova e nešto:narod zamoren od život i stresove po gradovete tuka traži ubežište i odmor! Epa, ima deka! 🙂
jao Sasko sta napisa, pa za ovo treba prevod
teka se orati u Poganovo