Selters banja Mladenovac – šta leči i kako izgleda danas

U poslednje vreme Mladenovac je bio u žiži medija zbog nekih neobičajeno loših događaja. Ali red je da se promeni percepcija o njemu. U tom cilju Aleksandra Lalić piše o jednom krajnje zanimljivom mestu još čudnijeg imena. Priča o banji Selters može da počne.

Selters banja nalazi se pedesetak kilometara južno od Beograda i pripada opštini Mladenovac. U neposrednoj blizini su planine Kosmaj i Bukulja. Nedaleko je i Oplenački kompleks u kome su grobnice Karađorđevića i crkva koju je podigao Petar I Karađorđević, selo Orašac u kome je podignut Prvi srpski ustanak, srednjevekovni manastiri Tresije i Pavlovac i Markovačko jezero.

Smeštena u podnožiju planine Kosmaj, Selters banja se nalazi na 136 metara nadmorske visine. Klima je umereno-kontinentalna.

Selters banja ima status banje zahvaljujući lekovitim vodama. Prva je otkrivena 1898., alkalno-murijatična je, bogata natrijum-karbonatom i hlorom, temperature oko 31 stepen, dok je druga otkrivena 1978, takođe, alkalno-murijatična sa ugljenokiselim hipotermama, toplote oko 50 stepeni.

Sve je počelo 1898. kada su braća Đorđe i Naum Atanasijević kopali bunar i naišli na „čarobnu vodicu“ toplu i slanu. Poslali su tada zahtev za ispitivanje hemijskoj laboratoriji. Istraživanje je sproveo M. I. Leko. Rezultati su nedvosmisleno ukazivali na to da je reč o lekovitoj vodi sličnoj vodama u nemačkoj banji Ems, francuskoj Roaj ili češkoj Luhacovica. Najveća sličnost je sa lečilištem Esen pa je po njoj ova banja dobila ime Selters.

1903. godine Selters voda priznata je u svetu. 1906. je odlikovana u Briselu, a 1907. u Londonu. Nakon toga povećava se potražnja u zemlji i svetu te se voda flašira i prodaje u okviru zemlje i van nje.

Razvoj banje

Za razvoj Selters banje najzaslužniji je doktor Stavra Atanasijević školovan na Medicinskom fakultetu univerziteta Sorbona. Prodao je parni mlin koji je nasledio i sagradio vilu sa trideset lezajeva, kupatilo sa kadama i gostionicu. Prvobitni gosti bili su reumatični pacijenti.

Tokom Prvog svetskog rata razvoj Selters banje stagnira, ali po okončanju doktor Stavra nastavlja sa radom na popularizaciji banje. Dvadesetih godina banja je imala više gostiju nego varoš Mladenovac stanovnika.

Voda se tada točila sa česme i plaćala simbolično. 1936. objekat je renoviran i izgrađeno je kupatilo sa šesnaest kada, hotel sa trideset ležaja i kafana.

U Drugom svetskom ratu vilu su okupirali Nemci, ali ništa nije oštećeno. Čak je sagrađen vanjski bazen u kome je bila termalna voda.

Nakon rata, u godinama radnih akcija i obnove na Selters banju kao da je zaboravljeno. Hotel je renoviran tek 1955. Popravljen je bazen, obnovljena kupatila i napravljeno je točilište sa spomen pločom stradalima u Drugom svetskom ratu.

Razvoj banje u punom zamahu, sa strašću kakvu je imao doktor Stavra, počeo je 1975. godine kada je Zavod za medicinu rada i rehabilitacije otkupio i adaptirao celokupni kompleks i pretvorio ga u moderno lečilište sa ambulantom, terapijskim tretmanom i šezdeset ležaja.

1978. pronađen je, već pomenuti, drugi izvor lekovite vode i to je ohrabrilo one koji su verovali u ovu banju i koji su želeli da se ulaže u nju. 1986. na mestu nakadašnjeg otvorenog bazena koji je presušio sagrađen je novi hotel. Tada je banja u grubim crtama dobila današnji izgled.

Poslednje renoviranje bilo je nakon dvehiljadite kada je kompleks ograđen čvrstom, visokom, metalnom ogradom koja podseća na ograde negdašnjih vila iz crno-belih filmova. Tada su napravljene nove staze i renovirani sami objekti.

Smeštajni kapaciteti Selters banje danas

Danas, kompleks poseduje  Stacionar (stari hotel) i Hotel (novi hotel), staze sa ukrasnim osvetljenjem, park sa četinarskom šumom površine oko osamnaest hektara, cvetne aleje, drvene klupe za odmor, a poseban ukras su žalosne vrbe koje u leto daju dudove.

Što se tiče Stacionara i Hotela jedina razlika je u stepenu modernosti i broju vanmedicinskih sadržaja. U Stacionar može da se ode i besplatno, preko uputa RZZO (republičkog zavoda za zdravstveno siguranje) i on više podseća na bolnicu.

Hotel ima sobe B kategorije, pansionski i opšti restoran, bar, galeriju, prodavnicu, poštu i veliki plazma televizor u holu. Od 1989. tu se održava likovna kolonija na kojoj su učestvovali brojni poznati slikari. U holu je i velika prodajno-izložbena galerija koja radi tokom cele godine. A u središtu je i koncertni klavir. Tako da su u hotelu Selters često upriličene kulturne svečanosti.

Ukupni kapacitet oba objekta zajedno je oko petsto ležajeva.

Šta leči Selters banja

Stacionar i hotel opremljeni su najsavremenijom medicinskom opremom za dijagnostiku i lečenje. Zaposleno je oko pedeset lekara, dvesta terapeuta, mnoštvo medicinskih sestara, psiholozi, sociolozi, defektolozi i ostali radnici. Postoje dva bazena (u svakom objektu po jedan), dvadeset kada za podvodnu masažu, saune i teretana. Bazeni se ne koriste samo za plivanje već i za različite vežbe u cilju oporavka.

U Selters banji leče se oboljenja koštano-zglobnog sistema, stanja posle povrede, neurološka oboljenja, i oštećenja nastala u radu. Postoje odeljenja za sledeće oblasti rehabilitacije: neurološka, ortopedsko-traumatološka, reumatološka i dečija rehabilitacija.

Terapije sadrže hidroterapiju, kinoterapiju, elektroprocedure, fototerapiju, sonoterapiju, termoterapiju, radnu terapiju, instrumentalnu i ručnu masažu i respiratornu rehabilitaciju. Lekovita voda se koristi u hidro i kinezi terapijama, za inhalaciju i piće. Zbog visokog sadržaja soli nije preporučljiva za piće ljudima koji imaju visok pritisak.

Zašto je posetiti?

Selters banja je oaza, predeo kao iz neke bajke. Ima lepših i ugodnijih banja, ali što se tiče rehabilitacije nakon lečenja navedenih oboljenja ova banja je neprikosnovena u Srbiji i šire. Ono što je najbitnije je da boravak u banji daje odlične rezultate i što posetioci odlaze izlečeni ili oporavljeni.

Sam kompleks, iako ograđen, nije zatvorenog tipa. Otvoren je i za same Mladenovčane koji tu rado dolaze u šetnju i rekreaciju, a i česti posetioci su parovi koji žele romantičan ambijent. Posetile su ga mnoge javne ličnosti. 2012. je bio na višemesečnom oporavku glumac Velimir Bata Živojinović.