Za one koji ne vole zimi da putuju evo jedne lucidne avanture. Piše: Dušan Stojanović
U moru knjiga i manjku vremena nikada nije lako odlučiti kome delu posvetiti svoja slobodna popodneva. Neke knjige nam se nameću preko bilborda, druge se reklamiraju na televiziji i internetu, treće osvajaju književne nagrade.
Nekada je najbolje kada nam knjigu preporuče prijatelji, i to baš oni u koje imamo poverenje, čiji ukus odgovara našem. Međutim, ima i knjiga koje se preporučuju same, i koje gotovo sudbinski i neizbežno dolaze do svojih čitalaca.
Jedna od takvih knjiga je Sofijin svet. Možete biti na vrhu Himalaja, u dubini pustinje ili na nekom egzotičnom okeanskom arhipelagu, ali ne možete pobeći od Sofije ako je ona naumila da dopre do vas, isto kao što ni ona sama nije mogla pobeći od svoje dvojnice Hilde.
Roman Sofijin svet delo je poznatog norveškog pisca Justejna Gordera. Napisan je još davne 1991. godine ali nije ostareo ni za jedan jedini dan, kao ni njegove junakinje.
Uvek svež i uzbudljiv, Sofijin svet lako postaje svet svakog čitaoca koji se usudi da se prepusti bez straha u nezaboravnu i bajkovitu filozofsku avanturu. A koliko istorija filozofije može biti dinamična i lucidna govori i činjenica da je po romanu snimljen film i, još neočekivanije, napravljena i video igrica.
Šta to može biti toliko uzbudljivo u putovanju kroz vekove, kretanju od jednog do drugog filozofa, od antike, preko helenizma i nastanka hrišćanstva do srednjeg veka; od renesanse, preko baroka, prosvetiteljstva i romantizma do filozofskih heroja dvadesetog veka, Žan Pol Sartra i Simon de Bovoar?
Sofijin svet mnogi porede sa Alisom u zemlji čuda, i sa pravom. Sofija je isprva samo obična devojčica koja živi sa majkom dok je otac na zadatku, ide u školu i vodi bezazlene razgovore sa drugaricom. Ali, jednog dana njen svet se menja, otvaraju se vrata za koja niko drugi ne zna da postoje i ona hrabro stupa kroz njih. Sa druge strane ništa nije isto, jer, zamislite, tamo ljudi koje sreće po prvi put posvećuju svoje živote pronalaženju odgovora na sasvim suluda pitanja: ko sam ja, šta mogu znati, jesu li starije ideje ili stvari, šta treba da činim, da li to što mislim znači i da definitivno postojim…
I Sofija prestaje da bude obična devojčica jer, kao da je popila neki omamljujući napitak, njene oči više ne gledaju na svet kao oči ostalih ljudi. Više ništa nije podrazumevano, jasno i neupitno.
Roman Sofijin svet je najbolji način da se na interesantan način upoznamo sa mišljenjima filozofa, istorijom ideja i buđenjem svesti žena. Nikada nijedan profesor filozofije nije bio tako zanimljiv kao Sofijin prijatelj Alberto Knoks, bilo da postavlja provokativna pitanja, da filozofske ideje saopštava na krajnje uzbudljiv način, ili da objašnjava Sofiji kako je svet samo iluzija i zašto će njih dvoje morati da nestanu kao i svaki drugi plod mašte.
Sa druge strane, u pozadini svega, nalazi se priča o ljubavi između oca i ćerke, o plemenitom čoveku koji svoj život stavlja na raspolaganje drugima i koji želi da svojoj ćerci nadoknadi vreme provedeno daleko od nje tako što joj stvara fiktivnu drugaricu da sa njom ispreplete uzbuđenje odrastanja i susretanja sa najbitnijim pitanjima u životu. Za Sofiju, kao ni za Hilde, svet ne može biti isti kakav je bio pre nego što su ta pitanja postavljena. A ne može ni za sve one koji se upuste u avanturu čitanja ovog romana.
Uključi se kroz komentar