Šta je fizikalna terapija i koje sve vrste postoje

Ako ste imate ozbiljniju povredu ili imate neku bolest koja vam otežava izvođenje svakodnevnih aktivnosti i ograničava normalno kretanje, vrlo je verovatno da je fizikalna terapija jedino rešenje koje može poboljšati vaše zdravstveno stanje.

Ova vrsta terapije spada u najstarija medicinska lečenja, njome su se bavili stari Egipćani, Grci i Kinezi. Tada je davala dosta dobrih rezultata, a danas su oni pojačani baš zbog napretka tehnologije.

Šta zapravo fizikalana terapija predstavlja i koja je njena uloga u savremenoj medicini?

U ovom tekstu ćemo pokušati da vam pružimo što detaljaniji odgovor na ta pitanja, uz osvrt na pojedinačne grane fizikalne terapije.

Svrha fizikalna terapija

Svrha fizikalne terapije je smanjivanje bola i poboljšavanje generalnog kvaliteta života primenom raznih oblika energije. To može biti pokret, toplota, elektricitet, svetlost, mehanička energija, magnetna, energija vode…

Sam naziv fizikalne terapije potiče od grčke reči physis, što bi u prevodu značilo priroda. Dakle, fizikalna terapija se služi energijom prirode u svrhu lečenja i prevencije raznih zdravstvenih stanja.

Fizikalnom terapijom se bave obučeni fizikalni terapeuti, koji su završili akreditovane škole kako bi imali ovaj posao. Savremeni oblik fizikalne terapije podrazumeva kontakt jedan na jedan sa pacijentom.

To znači da kada zakažete terapiju vaš terapeut će tih sat ili dva vremena biti uz vas, od dijagnostike problema, preko same terapijske aktivnosti do vašeg izlečenja.

Ova terapija može pomoći čoveku na sledeće načine:

• otklanja bol
• poboljšava kvalitet života time što čoveku povećava pokretljivost
• bitno utiče na cirkulaciju tela
• ubrzava metabolizam
• pomaže kod zarastanja rana kod sportskih povreda
• ubrzava oporavak žena posle porođaja
• rehabilituje organizam nakon operacija i povreda
• poboljšava stanje čak i kod hroničnih bolesti
• možete vam pomoći da izbegnete operaciju
• povećava fleksibilnost
• poboljšava ravnotežu

Kako izgleda pregled kod fizijatra?

Da biste otišli na fizioterapiju biće vam najpre potreban uput od vašeg fizijatra. Možete otići i bez uputa, ali je preporučljivije ako vas je poslao doktor, jer će vam onda već biti uspostavljena tačna dijagnoza.

Fizijatar će uzeti vašu anamnezu i anamnezu vaše porodice. Nakon toga on mora odrediti kakvo je vaše trenutno psihičko stanje uz posebne testove. To podrazumeva manuelno mišićni test, posmatranje hoda i samog držanja tela, brzinu refleksa, pokretljivost i fleksibilnost, test aktivnosti dnevnog života.

Uz ove fizičke testove moraće se odraditi i kliničke analize. Od osnovnog testa urina i krvi preko rentgena, ultra zvuka skenera do magnetne rezonance. Moguće je da će biti još nekih analiza, sve to zavisi od vašeg trenutnog stanja i njegovog uzroka.

U dijagnostici u osnovi učestvuje fizijatar, ali tu mogu pripomoći i drugi doktori ako je vaša bolest vezana ili je nastala zbog drugih zdravstvenih problema. Zato se tu mogu naći internista, reumatolog, neurolog, ortoped itd.

Kada se uspostavi vaša dijagnoza i doktor vam pripiše odlazak na fizioterapiju, fizioterapeut će posebno za vas i po vašem specifičnom stanju odrediti pravu vrstu fizioterapije. To ne mora biti isključivo jedna vrsta, već se može raditi kombinovano.

Najsigurnije je da dijagnozu i terapiju odrede eminentni sturčnjaci. Kad je u pitanju fizikalna terapija, preporučujemo institucije u kojima radi bar jedan profesor medicinskog fakulteta univerziteta u Beogradu, Nišu, Novom Sadu. Za profesora doktora Radivoj Brdara, svi imaju reči hvale, on je dečji hirurg i dečji ortoped, a privatan pregled možete zakazati u Family Therapy Centru, opština Čukarica u Beogradu.

Koje su sve vrste fizikalne terapije?

Danas postoji veliki broj fizioterapija koje mogu pomoći kod najrazličitijih zdravstvenih stanja. One se određuju prema tipu bolesti i često nisu invazivne, već se napreduje onakvim tempom kakav odgovara samom pacijentu.

Kineziterapija

Kineziterapija je definitivno najpoznatiji i najkorišćeniji vid terapije, baš zbog mnogih benefita koje pruža. Potiče od grčke reči kinesis što znači pokret, dakle, ovo je lečenje pokretima koje radii li sam pacijent kroz vežbe ili mu u tome pomaže terapeut.

Pokreti su tačno osmišljeni i sistematizovani tako da su fokusirani na određene mišiće ili grupu mišića koja ne funkcioniše najbolje. Ona razvija mišiće i daje snagu čitavom lokomotornom sistemu čoveka uz ciljane pokrete.

Vrsta tih pokreta podrazumeva vežbe koje se rade sa otporom, potpomognute ili nepotpomognute. Sve vežbe radite uz prisustvo ili uz pomoć fizioterapeuta.

Kako kineziterapija ne aktivira samo mišiće već i centralni nervni i kardiovaskularni sistem, tako služi i kod poboljšanja stanja kao što su bolesti srca i krvnih sudova, kao i bolesti disajnih organa i neuroloških bolesti. Takođe, često se koristi i kod oporavka od sportskih povreda jer ubrzava ponovno vraćanje u kondiciju.

Kod ove terapije vežbe disanja i relaksacije se obično rade na početku ili na kraju tretmana. Rade ih svi, bez obzira na tip bolesti. Ostale vrste vežbi su prilagođene samim bolestima, pa tako imamo: vežbe za lumbalni sindrom, cervikalni sindrom, za osteoporozu, vežbe za sve tipove preloma, vežbe za periferne artroze, vežbe za kifozu i skoliozu, vežbe za oblikovanje ravnih stopala (kao i druge vrste korektivnih vežbi).

Elektroterapija

U antičkoj Grčkoj elektroterapija je podrazumevala korišćenje životinja (kao što su električne jegulje) radi lečenja. Danas elekroterapija označava korišćenje određene jačine napona kojim se tretira obolelo mesto.

Ova terapija širi krvne sudove čime utiče na ubrzanje cirkulacije i limfe, što pomaže kod smanjenja otoka i nakupljanja vode u organizmu. Na ovaj način se smanjuju upale i zapaljenski procesi u telu, osim toga terapija bar privremeno utiče na smanjenje osećaja bola upravo zbog ubrzane cirkulacije. Takođe, pokazalo se kako ima efekta i kod ubrzanja procesa zarastanja rana i povreda.

Obično se koristi raznih uganuća, sportskih povreda i povreda ligamenta, artritisa i artroze. Pomaže i kod bolova u vratu, lumbalnom delu leđa, kao i kod problema sa mišićima, cirkulacijom i nervima.

Elektroterapija se izvodi tako što se na bolno mesto pacijenta postavljaju elektrode koje su povezane sa elektroaparatom. Ona nije niti neprijatna, niti bolna, već se oseti blago strujanje i peckanje na bolnom mestu. Potrebno je više tretmana kako bi se osetilo konkretno poboljšanje stanja pacijenta.

Magnetoterapija

Magnetoterapija se pokazala izrazito efikasnom kod bolesti kao što su osteoporoza, osteortroza, fraktura, kontraktura,  sportskih povreda, reumatskih oboljenja, psorijaze, radikulopatije, pseudoartroza i polineuritisa. Funkcioniše tako što se na obolelo mesto centrira magnetno polje, koje delotvorno deluje na bol.

Prednost magnetoterapije je u tome što se može izvoditi i kod pacijenata koji imaju metal u telu. To se obično dešava nakon operacije kuka ili kolena. Ovo ne predstavlja kontraindikaciju, ali zato postoje određena pravila koja se moraju poštovati u smislu uzrasta pacijenta.

Takođe, ova terapija se ne preporučuje onima koji imaju zapaljenske procese u organizmu, ugrađeni pejsmejker, sklonost ka krvarenju i prisustvo kancerogenih bolesti.

Za svakog pacijenta se individualno u odnosu na zdravstveno stanje određuje dužina trajanja tretmana, kao i jačina magneta. Terapija se može primenjivati na tri načina; mogu istovremeno delovati oba magnetna pola, samo jedno, ili oba ali naizmenično.

U bilo kom slučaju magnetna polja su niske ferkvencije, na taj način se postepeno i blago tretira obolelo mesto. Ferkvencije su od 1 do 100 Hz, ali je primećeno kako se tkiva najbolje obnavljaju na ferkvenciji od 50 Hz.

Laseroterapija

Terapija laserom se izvadi tako što se na bolno mesto prikače male plastične sonde koje emituju laserske zrake. Terapija nije ni malo bolna i ne postoje podaci o kontraindikacijama. Jedino što možete osetiti jeste slabo peckanje ili toplota na tretiranom delu tela. No, to je jedan od znakova da terapija deluje.

Obično se primenjuje za stanja kao što su bolovi u lumbalnom delu kičme, u vratu i mišićima, artritis, tendosinovitis i ostala zapaljenja kostiju i tkiva. Takođe, efektna je i za uganuća i istegnuća i uvrtanja zlobova.

Obično je potrebno više tretmana da biste osetili poboljšanje, sve zavisi od težine vašeg zdravstvenog stanja. Ali redovnim odlaženjem na terapije osetićete kako se bol polako smanjuje i kako je spazam mišića slabiji.

Laseroterapija je poznata po tome što ubrzava proces zarastanja mekog tkiva i utiče na njegovo obnavljanje, ublažava zapaljenske procese i smanjuje otoke na bolnim mestima. Moramo ukazati na to da nakon prvih par tretmana možete osetiti i pogoršanje simptoma, povećanje bola, ali to je put ka oporavku, jer do poboljšanja dolazi ubrzo.

Kako bi se pojačali efekti ona se neretko kombinuje sa drugim vrstama fizioterapije kao što su hidroterapija, elektro i magnetoterapija.

Termoterapija

Ovo je vrsta fizikalne terapije koja se odnosi na lečenje toplotom. To se može činiti lekovitim blatom, vodom, peskom, laserskim visokoferkventnim zračenjem koji se pretvara u toplotnu energiju i I.R. toplotnim lampama.

Temperatura je prijatno topla, svrha ove terapije nikako nije da vas opeče, već da deluje stimulativno na organizam i širi krvne sudove. Temperatura koja greje telo je obično između 50 i 60⁰C, a trajanje tretmana je oko dvadeset minuta.

Moramo napomenuti da termoterapija nikako nije preporučljiva kod već postojećih zapaljenskih procesa u organizmu, koje nije potrebno dalje zagrevati jer to može izazvati kontraefekat. Takođe, lekari je neće preporučiti ni onima koji imaju krvarenja, oboljenja srca ili pluća, kao i maligna oboljenja.

Termoterapija se obavlja tako što se na obolelo mesto prisloni određeni topao objekat. On na organizam deluje tako što širi krvne sudove i tako ubrzava cirkulaciju. Na ovaj način se smanjuje osećaj bola, spazam mišića i edemi. U početku bol će biti manji samo tokom same terapije, ali što se duže primenjuje efekti će trajati sve duže.

Takođe, ovaj tretman se primenjuje i umesto zagrevanja pre nego što se počne sa izvedbom fizioterapeutskih vežbi, baš zato što tako dobro zagreva mišiće.

Terapija se primenjuje kod artritisa, artroze, preloma, uganuća, spondiloze, neuralgije, tendinitisa, konduzije i tome sličnih stanja.

Dokazano je kako su efekti termoterapije povećani kada se nakon nje na obolelo mesto nanese led.

Sonoterapija

Sonoterapija ili ultrazvučna terapija je prilično čest način lečenja obolelih kod ljudi koji pate od bolova u vratnom i lumbalnom delu kičme, bolova u mišićima, Dipitrenove kontrakture i neuralgije.

Ova terapija podrazumeva korišćenje zvuka u svrhu lečenja, njega ljudsko uho ne može čuti zato što je na frekvenciji manjoj od 16 Hz, obično je od 0.75 do 3 MHz, to je, takozvani, ultrazvuk. Sonoterapija se obavlja tako što se na obolelo mesto pacijenta najpre premaže tečnim gelom, koji sprečava prepoterećenje uređaja i njegov krvar. A nakon toga se prinese ultrazvučna glava, koja se lagano trlja po obolelom delu tela.

Jačina ferkvencije zavisi od vrste bolesti, da li je potrebno dublje ili pliće prodreti kroz kožu. Frekvencije od 1 MHz prodiru na oko 6 cm dubine, a od 3 MHz do 2 cm. Terapija deluje tako što ubrzava proces zarastanja pokidanih tetiva i ligamenata, ublažavanje bola i mišićnog spazama. Kada je ferkvencija niža onda dopire i do kostiju, gde ubrzava i njihovo zarastanje, te se ova terapija neretko koristi i kod preloma.

Terapija ultrazvukom se primenjuje i kod sledećih stanja: Dipitrenova kontrakura, artroza, kontrakture, reumetoidni artritis, burzitis, cervikalni i lumbalni sindrom, petna bodlja, sindrom karpalnog tunela itd.

Krioterapija

Za razliku od većeg dela fizioterapija koje svojim dejstvom imaju namenu da prošire krvne sudove, krioterapija ima suprotan efekat. Naime, ona služi upravo tome da dovede do sužavanja krvnih sudova, baš zbog toga se najčešće upražnjava kod akutnih stanja i zapaljenja da bi se smanjili otoci i osećaj bola.

Postoje razne vrste krioterapije: potapanja celog tela u ledenu vodu, nanošenje leda samo na obolelo mesto, masaža ledom, nanošenje spreja.

Specifičnost krioterapije je baš u tome što se najčešće koristi kod svežih povreda, preloma i ozleta. Stoga, u najvećem broju slučajeva se upražnjava među sportistima, zbog toga što brzo zaustavlja krvarenja, smanjuje otoke i sprečava nastanak hematoma. Ovo je naročito preporučljivo nakon teških i visokointezivnih treninga, a naročito kod sportskih povreda.

Takođe, krioterapija je jednako efektna i kod artritisa i artroza, reumatskih oboljenja, povreda ligamenata, preloma, udaraca i upala.

Temperatura na kojoj se izvodi terapija je izmeću 10 i 15⁰C i njeno trajanje je oko dvadesetak minuta.

Mehanoterapija

Mehanoterapija je među svim vrstama terapija definitivno najstarija, ona u principu predstavlja masiranje obolelog dela tela. Ona potpada pod vid kineziterapije jer je u pitanju lečenje pokretima.

Postoji više vrsta mehanoterapije i oni zavise od potreba za koju se koriste. Tako pod ovaj tretman spade sportska masaža, higijenska masaža i terapijsku. Sportska masaža služi tome da poboljša sportske sposobnosti i održi zdravlje mišića, dok higijenska služi opštem zdravlju organizma i radi negovanja tela.

Terapijska masaža ima primenu u lečenju tako što se posebnim poretima ruke po telu ubrzava cirkulacija i metabolizam. Time se smanjuje bol i ubrzava se proces zarastanja mekog tkiva i organa. Tu se primenjuju opšta masaža (masaža celog tela) koja može trajati od pola sata do sat vremena, i masaže određenog (obolelog dela tela) koje obično traju između petnaest i dvadeset minuta.

One opuštaju organizam i imaju mnogo bolje dejstvo na otklanjanje osećaja bola od pasivnog ležanja i sedenja. Neke vrste masaže deluju čak i posle prvog tretmana, ali je u najvećem broju slučajeva potrebno više njih da bi se osetili neki efekti. Preporučuje se kod gotovo svih zdravstvenih stanja sem kod akutnih upala, preloma i otoka.

Za kraj

Ovo su samo od nekih najosnovnijih vidova fizioterapije, ovde možemo još pridodati i hidroterapiju, radijalnu-schock wave terapiju, skanlab terapiju, akupunktura, kao i kompjutersko jačanje mišića.

Od alternativnih disciplina, ako čoveka postmatramo holistički u integrativnom smislu sa klasičnom ili alopatskom medicinom možemo pridodati metode kao što su bowen, osteopatija, hata joga i slično.

Fizikalna terapija je naučna metoda i kao takva je bitan deo lečenja mnogih bolesti, bilo da služi bržem oporavljanju od operacija i povreda ili predstavlja celokupno lečenje (kao kod korektivne gimnastike, skolioze i kifoze).

Njeni benefiti su svakako nezaobilazni, a ono što je potrebno da se do tih efekata dođe jeste redovnost odlaženja na terapije. U početku neki tretmani mogu izgledati kao da ne utiču na poboljšanje zdravstvenog stanja, ali sve što vam je potrebno jeste upornost kako bi se do dobrih efekata stiglo.