Svadbene tradicije na Balkanu

Usmeno prenošenje znanja, veština, načina ponašanja i običaja unutar jedne kulture predstavljaju njenu tradiciju. Na Balkanu se ona, između ostalog, čuva i kroz svadbene proslave.

Postoje parovi koji i danas žele da ispoštuju sve tradicionalne običaje, pazeći na to da li se bidermajer, jelovnik, svadbena nošnja, pa i prostor za venčanje poklapaju sa onim što su njihovi preci činili na svadbeni dan u prošlosti.

Srpski svadbeni običaji

Kada su u pitanju srpske svadbe i običaji, venčanje u crkvi, prenošenje mlade preko praga, bacanje bidermajera, zajedničko presecanje svadbene torte, obaranje jabuke sa drveta, neki su od najpoznatijih običaja na srpskim svadbama. Ipak, postoje običaji i verovanja koji su bili prisutni u prošlosti naših predaka, a koji su danas zaboravljeni.

Kako se štitila mlada

Kada su u pitanju običaji za svadbu za mladu, na dan svadbe, prema nekadašnjem verovanju mlada je najranjivija, jer prelazi iz jednog života u drugi. Ona tada nije ni očeva, ni mladoženjina, nije ni u svojoj, ni u njegovoj kući.

Da bi bila zaštićena od zlih uroka, ona je nekada umesto vela, nosila smiljevac, kapu okićenu aromatičnim biljem. Nevestu, je takođe čuvao dever, mladoženjin brat od ujaka. U istočnoj Srbiji kada su u pitanju svadbeni običaji dever, ukoliko izgubi mladu, mora da plati svatovima čabar vina.

Svatovi i mladenci

Običaj koji se zadržao do danas, kićenje gostiju ruzmarinom, imao je takođe svrhu zaštite od uroka. Njega bi po verovanju trebalo da stavljaju mladine drugarice gostima. Kada svatovi uzmu mladu i krenu, pre prvog mosta na koji naiđe, mlada treba da baci belu maramicu u koju je prethodno stavila novac.

Mladina kapija se kiti svežim cvećem i tilom, a dekoriše se i ukrasnim mašnama. Tako okićen venac dugo se čuva posle venčanja i stoji na okućnici odakle je mlada otišla, makar do mladenaca, verskog praznika u slavlje mladenaca, koji su u toj godini započeli zajednički život.

Svekrva

Običaj je i da svekrva treba mladi da pruži nakonče, muško dete od dve-tri godine iz mladoženjine porodice, kako bi nevesta rađala mušku decu. Svekrva takođe mesi pogaču, koju će stari svat okrenut leđima ispred kuće baciti uglavnom neoženjenim muškarcima. Prema verovanju ko uhvati pogaču uskoro će da se ženi, a običaj je da svi svatovi dobiju bar jedan zalogaj.

Crveni konac

Kada je reč o tome šta mlada treba da ima na venčanju, nakon oblačenja venčanice mladi se vezuje tanak crven konac oko struka. Onog momenta kada se začuju sirene kola, devojke brzo kidaju konac. Prema verovanju, s lakoćom kojim je pokidan konac, i mlada će se lako poroditi.

Crna Gora i Bosna i Hercegovina – tradicija barjaka

Tradicija Crne Gore se veoma dugo čuva i neguje i veliki broj običaja se i danas upražnjava u gotovo neizmenjenom obliku, mada ono što je kod Crnogoraca karakteristično jeste što su svi njihovi običaji kompleksni i često se razlikuju od familije do familije.

Crnogorski običaji za svadbu

Crnogorska svadba podrazumeva nošenje barjaka, što je običaj koji potiče iz davnih vremena i apsolutno je neizostavan jer simbolizuje nacionalnu pripadnost dveju porodica i njihovo stapanje u jednu. Nošenjem barjaka u Crnoj Gori se izražava veselje  povodom venčanja, dok je u BiH slučaj da barjakom dever pazi da mladu ne “ukradu”. Momak koji ga nosi ima naročitu čast u svadbenom obredu i uglavnom treba da bude “naočit”, odnosno lep i zgodan. On može biti mladoženjin brat od strica ili od ujaka, ili neki blizak rod.

Još jedan veoma prisutan običaj na crnogorskim svadbama jeste pucanje iz puške, kao ultimativni izraz veselja. Najčešće se puca kada se dolazi po nevestu, kada se napušta njena kuća, kada se sklopi brak i tokom svadbenog veselja, međutim, danas je to zvanično zabranjeno zakonom, ili bar pucanje u tolikoj meri.

Promena statusa devojke se ogleda u nazivima koji se upotrebljavaju za verenu devojku odnosno udatu. Verena devojka naziva se nevjestom, dok se udata zove odiva. Značenje reči nevjesta je neupoznata, odnosno odnosi se na devojku koja je nevina. Odiva je naziv za devojku koja se udala, a tako je zove i njena prva porodica, jer ju je “dala” novoj.

Svadbeni običaji u Bosni i Hercegovini

Na dan venčanja u Bosni i Hercegovini je običaj da se svatovi skupe u mladoženjinoj kući, nakon čega kreću po mladu automobilima. Svatove dočekuju mladin otac, majka, njabliža rodbina i prijatelji koji ih prvo ugoste i počaste pićem. Nakon toga, mladu iz njenih odaja izvode brat ili neki bliži rođak, nakon čega počinje “kupovina mlade”.

Kada govorimo o tome ko se daruje na svadbi, dve ili tri devojke u zavisnosti od broja svatova idu sa dve tacne, pri čemu se na prvu ostavlja novac, a na drugoj su salvete ili ružice kojima treba okititi svatove. Prvo se kiti stari svat, mladoženja, pa kum, pri čemu se oni kite drugačije od ostalih svatova. Starom svatu i kumu se obično daju košulje ili posebni peškiri.

Pored svatova i gostiju, nekad je bio običaj da se kite konji, i to lepim nakitom i dukatima, a sedla su se prekrivala lepim rukotvorinama i cvećem. Danas se kite automobili, i to cvećem, mašnama, peškirima, dok se na automobil koji vozi mladu pričvrsti ikebana i taj automobil je obično najviše i najlepše okićen.

U Bosni i Hercegovini, onaj ko nosi zastavu odnosno barjak je barjaktar, koji treba da čuva zastavu od mladinih. Ukoliko je oni ukradu, barjaktar mora da kupi zastavu, jer se svatovi ne mogu vratiti bez barjaka.

Na dan venčanja jenđe, odnosno dve devojke treba da pomažu mladi prilikom spremanja. Danas najčešće to rade kuma, sestra, majka ili bilo ko od rodbine i prijatelja. Za muziku na svadbi je obično zadužen neko sa mladoženjine strane. Najčešće se svira harmonika, a nekada su se svirali i žičani insturmenti.

Hrvatska i Slovenija – kupovina mlade

Svadbena tradicija Hrvatske i Slovenije bogata je običajima koji dolaze iz gradova sa brojnim kulturnim različitostima. Neretko se elementi starih običaja uklapaju sa modernim venčanjima koja se danas sve više organizuju u ovim zemljama.

Hrvatski običaji za svadbu

Na krajnjem severu Hrvatske, kajkavska kultura ima veliki značaj u tradicionalnim svadbama. Obavezni deo svadbenog veselja u ovim krajevima je lomljenje tanjira za sreću mladencima, koje se dešava pre posluživanja hrane.

Neizostavan deo svadbi je ples sa mladom. Prilikom plesa, mlada ili mladina kuma drži korpu u kojoj gosti stavljaju novac kada plešu sa njom. U nekim delovima Slavonije, svaki gost dobije sveće pre nego što počne ples. Potom se sva svetla gase, a gosti jedan po jedan dolaze do plesnog podijuma i slažu sveće u oblik srca, nakon toga mogu da plešu sa mladom.

Običaji uoči venčanja širom Dalmacije su slični, i onu uglavnom predstavljaju igru nadmudrivanja prilikom “kupovine” mlade, dok darovi koje ona donosi u novu kuću simbolišu budućnost bogatu ljubavlju i srećom.

Svadbeni običaji u Sloveniji

Jedan od najzanimljivijih običaja na slovenačkim svadbama je igra u kojoj se neposredno pred venčanje “ukrade” mlada. Muškarci iz mladinog mesta oblače se u venčanicu pretvarajući se da su mlada. Nakon ove igre, mladoženja mora ozbiljno da pregovora za mladu. Uglavnom pregovara sa mladinim bratom ili nekim drugim muškim srodnikom mlade.

Makedonija i Grčka – slatkiši za goste

Običaji u ovim zemljama su uglavnom sličnim običajima u ostalim zemljama na Balkanu. Ipak, postoje i neki karakteristični za ova podneblja. U Makedoniji mladoženja treba tri puta da poljubi mladu kada uđe u njenu kuću, a u Grčkoj lome tanjire na veselju.

Makedonski svadbeni običaji

U Makedoniji postoje brojni načini izvođenja različitih verovanja i običaja u zavisnosti iz kog kraja zemlje su nasleđeni. Skoro svaki grad ima bar jedan drugačiji običaj u odnosu na ostatak države, bilo da je vezan za pre ili posle venčanja. Nekad mladi ljudi budu zbunjeni i ne znaju koje i kakve običaje bi trebalo da ispoštuju, al ono što je im svima zajedničko jeste verovanje u sreću i tradiciju.

U Makedoniji je prisutan običaj da ispred mladine kuće stoje muški članovi porodice i ne daju mladoženji da uđe dok ne plati, koliko god on bio uporan da otvori vrata. Potom, kada uđe, mladoženja treba da poljubi tri puta mladu. Na kraju venčanja i nakon pozdrava sa mladom, gosti se poslužuju slatkišima.

Jedan od zanimljvih običaja je da dever donosi mladi cipele koje su za jedan broj veće, kako bi novac za njen “otkup” mogao da stane u cipele. Takođe, mladoženja u mladinoj kući treba da popije čašu crnog vina na čijem dnu se nalazi zlatnik, koji treba da zadrži kao simbol blagostanja.

Grčki običaji za venčanja i svadbe

Osim lomljenja tanjira, za ovu zemlju se vezuju brojni običaji, koji su posebno zanimljivi strancima. Tako se na primer, na svadbi obavezno dele slatkiši, običaj je da devojke te slatkiše ponesu svojim domovima da im život bude sladak do njihove udaje. Ti slatkiši se na grčkom zovu „kufeta“. Takođe važi verovanje da ako ispod jastuka stavite kufetu, sanjaćete budućeg muža.

Po njihovoj tradiciji svaki mladoženja na svadbi, osim prvog plesa igra ples zeibekiko  koji uopšte nije jednostavan čak ni za vešte igrače. Prava zabava nastaje kad se svi gosti okupe i navijaju, bodreći mladoženju.

Takođe, kao što je kod nas običaj da mlada baca bidermajer svim devojkama koje žele da se udaju, u Grčkoj se to radi malo drugačije. Naime, mlada na đonu svojih cipela za venčanje ispiše imena svih prijateljica koje žele da se udaju, a po grčkom verovanju, kad se to tako uradi, sva je prilika da će se sve odabrane prijateljice srećno udati.

Bugarska, Rumunija i Albanija – neobični običaji

U ovim zemljama postoje neobični i karakteristični običaji, koji se praktikuju i na modernim venčanjima. U Bugarskoj postoji ritual brijanja mladoženje, u Rumuniji se stavljaju oslikani tanjiri u prozor kuće, dok u Albaniji ne sme da se vozi u rikverc prilikom venčanja.

Bugarska

Ono što je specifično za bugarske svadbene običaje jeste da svaki element svadbenog obreda, kao i najmanji detalj, poseduje određenu simboliku koja ukazuje kakav će život mlade biti ubuduće. Nekad se verovalo da ukoliko se ne ispoštuju sva pravila u skladu sa simbolikom, može doći do neke nesreće. Zbog toga se mladencima, koji žele da se venčaju po starinskim bugarskim običajima, preporučuje da se u startu opredele za one rituale koji najviše odgovaraju njihovom mentalitetu i pogledu na svet.

Deo pripreme za venčanje je ritual brijanja mladoženje, nakon kog se sve dlake sa njegove brade sakupljaju u beloj marami koju treba postaviti na skriveno mesto protiv uroka. Priprema mlade počinje uplitanjem kose u brojne pletenice neparnog broja.

Jedan od običaja je da se u mladoženjinoj kući svi vesele, dok u mladinom domu treba da vlada veoma tužno raspoloženje, a u prošlosti je postojalo čak i obredno plakanje, jer devojka napušta očevu kuću.

Rumunija

U Rumuniji se govori više o svadbenim zabavama, umesto samo o svadbi. Sama ceremonija venčanja nije fokus proslave, obično je ono samo uvod u svadbu koja traje i do tri dana.

Jedan od najinteresantnijih rumunskih običaja na svadbama jeste “kidnapovanje mlade”, što nije toliko tipično samo za Rumune, već generalno za istočnu Evropu. Ovaj običaj se odvija tako što grupa bliskih prijatelja iskradu mladu iz prostora u kome se održava venčanje, pri čemu se mlada najčešće odvede u neki bar, klub, centra grada ili park. Tom prilikom, momci koji su je doveli, zovu maldoženju i traže “otkup”, koji se obično plaća u viskiju ili bocama finog vina.

Zanimljiv običaj su i oslikani tanjiri u prozoru kuće koji znače da je devojka stasala za udaju. Kada se devojka veri, tanjiri se okreću naopako. Takođe, buduća mlada mora da sašije i izveze mladoženjinu košulju. Kasnije se od te košulje pravi pelena i košuljica za bebu.

Albanija

Običaji u Albaniji slični su našima, s tim da je prisutno mnogo više paganskih verovanja. Na primer, veoma se vodi računa o tome da kola koja dolaze po mladu, i treba da uđu u dvorište, nikako ne ulaze na rikverc, ali da ni ne izlaze na rikverc iz mladinog dvorišta.

Ono što je još karakteristično za Albance jeste što svadba počinje 7 dana pre zvanične ceremonije venčanja. Tom prilikom je veselje svaki dan, s tim što je mladina proslava sredom ili subotom, dok je mladoženjina dan posle. Mlada za veridbu dobija zlatan novčić, a ostale darove dobija nakon proslave koja se odžava u mladoženjinoj kući, kada se služe ušećereni bademi.

Mlada takođe daruje sve mladoženjine rođake, najčešće sa raznim vezenim ukrasima, jastucima, prostirkama ili ukrasnim nameštajem. Ova tradicija varira u zavisnosti od regiona o kom se radi, ali ne brinite, i mladoženje isto daruje mladu i njenu rodbinu, i to najčešće zlatnim nakitom, satovima ili odećom.

Ukoliko planirate da organizujete venčanje, možete se zabaviti i u svoje veselje uvrstiti neki od starih običaja. Pre nego što se odlučite da zaprosite svoju devojku, ukoliko držite do tradicije, možete pronaći savršene lokacije za romantičan sastanak u Beogradu koje simbolišu našu tradiciju, kao što je Kalemegdan.