Citati Vase Pelagića: narodni učitelj koji je verovao u prirodni lek

Radojko Pobratimović, Mi, Čovek, P. Bosanac. Da li znate šta povezuje ove osobe? Ili je to samo jedna osoba? Da se ne bismo izgubili u enciklopedijama, rešićemo zagonetku na početku. To su sve pseudonimi Narodnog učitelja, Vase Pelagića.

Narodu se omilio učitelj Pelagić i narodni lekar

Vasa Pelagić rođen je 1833. u Bosni, selo Žabari, nedaleko od varošice Brčko. Uz roditelje je veoma rano naučio da radi, pa su upravo težački poslovi glavni uzrok što je on u zrelim godinama bio jak, neustrašiv i pravedan, poštovao rad i stvaranje korisnih vrednosti u zajednici.

Rano ga privlači crkva i sve u vezi nje. Upisuje 1857. godine Bogosloviju u Beogradu i odmah negoduje što mora da uči napamet:

„Ja sam došao u Srbiju radi znanja i slobode, a ne radi volovske pokornosti i babskog slišavanja“.

Nije ga dugo držala ljubav prema pozivu bogoslužitelja, odlučuje se za poziv učitelja osnovne škole u Brčkom i tamo odmah uvodi reda:

„Uredićemo moju platu pošto vidite moj rad i pošto vas ja poznam“, kaže opštinarima.

Radi dalje nauke odlazi u Moskvu. Na tamošnjem uglednom Univerzitetu uči istoriju medicine, ekonomiju i istoriju. Čita filosofska dela vodećih pisaca, putopise, kritike. Nalazi da su Marksove ideje idealne za ustrojstvo slovenskih naroda. Po povratku iz Rusije, uz pomoć vlade srpske pokreće ideju o osnivanju više škole bogoslovije u Prizrenu, Banjaluci i Mostaru. 1867 postaje upravnik Prve srpske pravoslavne bogoslovije. Program te škole bio je prilično realan, što će reći – naučni, prirodnjački, ali ona je morala nositi to ime jer se „Turci ne boje bogoslovskih zvanja“ i bili su tolerantni prema pravoslavlju i drugim religijama.

Pametan čovek poput Vase je tako mogao na miru smišljati kako „podići revoluciju protiv Turaka„. Đaci škole i nastavnici su zaista bili „poput fitilja za ustanak“ koji bi oborio postojeći poredak u Bosni i oslobodio i ujedinio Srbe. Čak je postao i arhimandrit ne bi li prosveta, narodno pravo i sloboda tako lakše prodrli među ljude. Škola se održala u redu, radu i učenju. Videvši takav rad i zalaganje učitelja, narodu se omilio učitelj Pelagić. Opštine sa svih strana Bosne počinju od njega tražiti uputstva za škole, knjige, savete. Pelagić je bio energičan i pravičan u radu, dobar govornik i ubedljiv u svojim poslovima. Ali, to ga skupo koštalo.

Progon počinje i traje…

1869. biva optužen da kritikuje turski režim u Bosni i prognan je u Kjutaju (mesto u Maloj Aziji). Tamo je proveo godinu i po. Svojim znanjem i ponašanjem tamo zadobija poverenje srpskog i ruskog konzula.

Naučio je turski jezik prilično dobro i uz pomoć prijatelja beži u Srbiju. U Srbiji biva prihvaćen kao borac za prosvetu i oslobođenje srpsko. Izabran je za predsednika Ujedinjene omladine srpske 1871. godine. Opet počinje slobodno pisati i govoriti, našta ga državna i crkvena gospoda opominju da bi mu bolje bilo da se primiri, „jer su ga baš oni oslobodili iz Azije„.

Vasa Pelagić smatra da sve što radi, radi po ubeđenju – „za ujedinjenje srpsko„. Smatra da prava narodna vlada „ne bi smela uzeti narodu slobodu štampe i slobodu udruživanja i poslovanja„. Dosta putuje u Crnu Goru, Zadar, Novi Sad, Prag. Pokušava da što više pametnih ljudi privoli slobodi i jednakosti. Govori o važnosti slobode, razuma i slobodne volje, a protiv tiranije. Ne dozvoljava da mu se stavi „katanac na usta„.

Građanin Srpstva, ali ne i arhimandrit

U Gracu Pelagić daje ostavku na mesto arhimandrita izjavom preko novina. U toj izjavi Pelagić kaže:

„Zabluda je osnovni koren sviju zala i nesreća narodnih, a popovština najveća zabluda, pa zbog toga prezirem i ostavljam to crno jato varalica i nemoralnih anatemnjaka. Ostajem građanin Srpstva i čovečanstva“.

Svi su se zapitali – ili je Pelagić suviše pošten ili je lud, druge nema. To je bio skandal i senzacija. Ko bi odbio bogatstvo i položaj koji je nosila titula arhimandrita? Kako je narod duboko cenio i poštovao njegovu iskrenost i ideje za slobodu i čestitost, tako je Vasa loše prolazio kod vlasti.
Kad mu je Arhijerejski sabor ponudio da se povuče u manastir, odbio je zahtevima:

„Da manastriska imanja postanu velike zadruge gde bi se radilo i privređivalo za korist naroda;
Da manastiri budu privredne, prosvetne i moralne škole;
Da kaluđeri žive u svemu kao ostali građani i da počnu da rade u korist narodnu;
Da među onima koji žive u manastirima vlada ravnopravnost i porodična sloga kakvu je propovedao Isus Hrist;
Da večernja, liturgije, bdenja i mise zamene javna predavanja iz nauke o zdravlju i praktičnom lekarstvu, iz nauke o blagostanju naroda, privrednim naukama, polažući osobitu pažnju na moralne nauke, koje se moraju živim primerom pokazivati“.

U Pragu se dokazao i u veštini prevođenja na srpski jezik, te je preveo sa češkog knjigu Karela Tuma (češkog novinara i pisca), „Borba naroda američkog za slobodu i nezavisnost„.

Po povratku u naše krajeve učestvuje u bosanskom ustanku 1875. i piše «Program ustaški za bosanske ustanike». U Srbiji zbog širenja socijalističkih ideja biva proteran nekoliko puta u Rumuniju i Bugarsku. Hrabar i vešt u izbegavanju policijskih patrola, videvši da su pod vladom liberala građanske slobode na minimumu dok je cenzura na vrhuncu, 1879. odlazi u Mađarsku da štampa svoje spise.

Članke objavljuje i u bugarskoj socijalističkoj štampi, a radovi su mu prevođeni i na bugarski jezik. Piše za socijalistički list Srpski zanatlija i nastoji da se osnuje Socijalistička partija Srbije. Zbog svog slobodnog stava bio je trn u oku režimu u Srbiji.

Javno je raščinjen, zatvaran u ludnicu i osuđivan. Svoj život je okončao u požarevačkom kaznenom zatvoru 25. januara 1899. godine.

Narodni pisac

Pored čestih progonstava, zatočenja i strasne borbe za zdrav razum, Pelagić je bio veoma darovit, narodni pisac. Kad kažem narodni mislim na to da je pisao o stvarima koje zadiru u životne potrebe naroda. Pisao ih je prostim i razgovetnim jezikom. Neki kritičari kažu da je samo od 1879. do 1880. štampao gomilu knjiga od koje je stvorio malu književnost.

Svoj književni rad je počeo 1867. kad je imao 29 godina. Bio je opšti pisc koji se uzdigao iznad partijskih spletki i podmetanja. Kad bi ga pitali dokle će stradati i mučiti se, Pelagić bi odogovarao:

„Stradao sam vrlo malo prema ovolikom mučenju i stradanju radnog naroda i čovečanstva“.

Dela Vase Pelagića

Njegova dela su raznolika i mnogobrojna. Evo nekih.

– Iz domena socijalizma: „Spas Srbije i srpstva“, „Odgovor na četiri društvena pitanja“, „Slovenska unija i trojna unija Evrope“, „Socijalizam ili osnovni preporođaj duštva“.
– Antireligiozni stavovi:
„Umovanje zdravog razuma“, „Šta nas košta Bog i gospodar“, „Poslanica Bogu“
– O reformi školstva i obrazovanja uopšte:
„Rukovođa za narod, škole i učitelje“, „Preobražaj škole i nastave“, „Nauka i radni narod“, „Nova nauka o javnoj nastavi“
– Iz istorije:
„Borba naroda američkog za slobodu i nezavisnost“, “Borba za oslobođenje-istorija bosansko-hercegovačke bune u svezi sa srpko-bugarskim i vlaškim rusko-turskim ratom (študija za narod i državnike)“, „Rat i sadanja civilizacija“.
Izdavao je radove u brojnim časopisima “Samopupravi“, „Radniku“, „Borbi“, „Zastavi“, „Srpskoj zori“ i mnogim drugim i to pod pseudonimima: P. Bosanac, Radojko Pobratimović, Mi, Čovek.

Krunsko delo Vase Pelagića

PELAGIĆEV NARODNI UČITELJ – lekovitost biljaka, narodno jevanđelje

Knjiga Narodni učitelj Vase Pelagića sastoji iz nekoliko celina i ovo je verovatno jedna od najvećih riznica lekovitih recepata u čijoj je osnovi prirodni lek kao rešenje šireg dijapazona bolesti. Znanje koju koju svaka porodica treba da ima u svojoj biblioteci ne samo radi lečenja bolesti, već i u prevenciji i poboljšanju kvaliteta života uopšte.

1. Jevanđelje zdravlja
2. Jevanđelje lečenja
3. Lekovitost biljaka
4. Privredni odeljak
5. Privredne mudrolije
6. Knjiga blagodati
7. Spas Srbije i njenog naroda
8. Umovanje zdravog razuma.

Knjiga Narodni učitelj je prvi put štampana 1879. godine, a po svojoj aktuelnosti nije nimalo zastarelo niti prevaziđeno izdanje u ovoj tematici do danas.

Zapravo, i u moderno doba možemo se uveliko osloniti na Pelagićeve savete, recepte i predloge i koristiti narodne lekove za sve vrste tegoba. Možemo naučiti o velikoj moći bilja, raznih tinktura, lekovitih mešavina kao što je čaj broj 102, za čišćenje organizma koji povoljno deluje ne samo na jetru, već i čitav urinarni i digestivni sistem. Njegova antiseptička i imunostimulišuća svojstva pomažu i ubrzavaju proces detoksikacije.

Mesto koje mu u istoriji pripada

Vasa Pelagić zauzima istaknuto mesto među socijalistima i ideolozima socijalističke misli u jugoslovenskim zemljama.U početku je istupao kao nacionalni borac i revolucionar, zatim je postao socijalni narodni ideolog.

Od 1872. živi i radi kao socijal-komunista. Od tada je neumorno radio na širenju socijalističkih ideja u svim zemljama Balkana. Bio je ubeđen da svi narodi mogu da prevladaju teško ekonomsko, političko i nacionalno stanje primenom socijalističkih ideja. Izuzetan je njegov napor da Marksovo učenje primeni na jugoslovenski narod.

Njegove pristalice su govorile da „žive po Pelagiću“. Uvek je instistirao na zdravom životu, čistim mislima i radu. Više od četrdeset godina radio je na popularisanju socijalističkih ideja. Živeo je i radio u Bosni, Srbiji, Vojvodini, Hrvatskoj, Mađarskoj, Rumuniji, Crnoj Gori, Rusiji, Švajcarskoj, Češkoj. U partizanima knjige Vase Pelagića koristili su partizanski komesari kao priručnik za kulturno-prosvetnu delatnost u širokim narodnim masama. Uvek je težio narodnom napretku pa je mnogo učio, saznavao i prenosio mladima. Čitao je i primenjivao (kad god je mogao) ideje Karl Marksa, Ničea, Loka, Voltera. Mrzeo je laganje, udvorice, osorne ljude. Voleo je muziku i „telesnu i kućevnu čistotu“.

Ovakve biografije bude volju, jačaju karakter. Čitamo plan organizacije školskog sistema iz 1870. i pitamo se – da nismo pogrešili vek? Čitamo o narodnom i ličnom unapređenju i čini nam se kao da se te reforme (1871.) sada sprovode! Ne obraćanje pažnje na obrazovanje i nauku, premalo odvajanje iz „državne kese za kulturne radnje, a mnogo za razne neke trunjave sebičnjake umesto za svekolike potrebe društvenih čeljadi“. Sve je isto.

Citati iz Vasinih knjiga

Iz knjige „Pokušaji za narodno i lično unapređenje“

„Nepravde i nasilja i glupe formalitete kao i svaki drugi despotizam, ma od koga dolazio da gonimo i preziremo. Probuđujmo u sebi duh odvažnosti, neustrašivosti i samopožrtvovanja. Klonimo se intrige i klevetanja. Ljubimo, poštujmo vredne javne radnike. Zrelo kritički posmatrajmo ponašanja svojih sadrugova. Podhranjujmo duh častoljubivosti, sažaljenja i snishodljivosti“.

„Radimo mnogo i tako pokažimo vrlinu srca naših. Tako ćemo pokazati da je svaki član našeg naroda prijatelj unapređenja nauke i potpuno izobražen čovek, u pravcu ovog vjeka i sadanjih načela“.

„Ako želimo zdravi i spokojni u životu biti, to još iz detinjstva telo naučimo da promene podnosi. Zdravlje je glavni uslov da čovek svoju metu postiže“.

Uvod Narodnom učitelju iz 1893.

“Jedni misle da će koristiti narodu i ljudstvu pišući zabavne pesme i romane, pripovetke; drugi opet drže da to čine pišući istoriske, bogoslovske i književne rasprave; a treći se uzdaju da to isto dobro čine narodu baveći se proučavanjem posebnih nauka; kemije, fizike, biologije. Većina tih stručnjaka razvijaju svaki svoju struku nauke samo radi nauke i svoje lične slave i koristi. Tek u novije vreme izlaze na umnu površinu i taki mislioci koji traže celu nauku i kulturu na ovaj čestiti put, sa koga će u pravce koristiti ne samo pojedincima, nego svima članovima naroda i ljudstva”

O manastirima

“Da manastirska imanja i zdanja postanu zadrugarska gazdinstva ili proizvođačke zadruge, a kaluđere ukinuti i naći im kakve praktične poslove”,

O pijacama i zborištima

“Da se udesi po selima i varošima po jedna dorba česma ili bunar na svako 25 kuća.”
Najinteresantija ideja: “Da se podigne u svakoj varoši i selu po jedno golemo usrećište. Da služi narodu za zabave, pevanje i sviranje, građeno po uputstvu nauke o zdravlju”.

O Bogu

“Moj Bog je oličen u svetoj istini i pravdi; moja Crkva je moj narod i čovečansko bratstvo; moj je Moral ekonomska i politička jednakost sviju ljudi i naroda; moj je Gospodar razlog tačnih nauka u opšte, a naročito razlog fizioloških i humanitarnih nauka; a moja je Vera načelo nauka i socijalizma koji je potonji rezultat nauke i progresa”.

Kako treba da se školujemo po Vasi Pelagiću

“Jer kakvo nam je školovanje onako nam je i poslovanje i društveno uređenje. Zar nije užasna glupost što svijet biskupe i vladike, koji ga ponižavaju i svojim molitvenicima zaglupljuju, poštuje deset i sto puta više nego i učitelja narodnog koji mu uči omladinu? Zar se ne vidi duboka glupost i smetenjaštvo u ovome sadanjem školovanju i otuda, što svijet obraća daleko veću pažnju i brigu kako će živeti i odjevati se po modi, nego o tome kako će živiti po pravilima istine i pravde.”

“Današnji način školovanja uči djecu svakojakim neistinama i besmislicama… jedni učitelji obučavaju učenike o važnosti prirodnih nauka, bez kojih sadanji svijet nebi mogao živiti, te tim naučnim razlozima iz temelja podrivaju zgradu verovanja u ono što propoveda sveto pismo. Drugi učitelji-katikete, u istoj školi uče djecu da je sveta i večita istina sve ono što uči crkva, a većina otvoreno podriva istinitost prirodnih nauka. Tim eto i država i crkva kao da vjeruju dvije vjere: vjeru u biblijske priče i vjeru u vječne i moćne zakone prirode. Jadna djeca moraju se zbuniti. Dvoumiti i s pravog puta pomesti. I taj haos, to smetenjaštvo zove se izobraženje, red i poredak. Takvo školovanje je nerazumno, apsurdum. Sadanje školovanje nauči djecu onome što nije ni od kakve koristi za pošten i pravičan život društva, druga, roditelja”.

Praktičan rad u školama

“Poslovanje oko voćnjaka, bašte, vinograda divna je hrana za razvijanje umne, telesne i moralne snage. Samo takvo školovanje, u svetoj prirodi čistog vazduha, u bogatoj laboratoriji vaseljene je u skladu sa ljudskim potrebama.

Dobrobit idealnom društvu

“Pojedinčava je sreća u sreći sviju. Dosta se piskaralo o starim krunama, vladaocima, tiranima, reformatorima, svetiteljima. Crkva i oltar sa cijelim svojim skupocenim ukrasima nek se pretvore u školu i školska učila koja odgovaraju zahtjevima novih ljudi i nove nauke. Vrijeme je da svi skupa radimo na najvećoj svetinji na najdragocenijoj kruni naroda i čovečanstva – o stvarnoj nastavi, koja stvara zdravlje i sreću, jednakost i bratstvo, znanje i rad”.

Izjava iz 1889. zahvalnog čitaoca Narodnog učitelja iz Požege:

“Kamo lijepa sreća da smo svi u stanju nabaviti tu dragocenu knjigu.

Narodni učitelj treba da se čita u školama, u crkvama, u sudnicama, u policijama, u opštinama, tamo gde žive duše ima; jer on je jedina i najkorisnija knjiga srpska”.

U svom testamentu Vasa Pelagić navodi:

„Sve što sam radio i besedio išao sam na to da što više narodnih ćerki i sinova podstaknem na ostvarivanje ideala“.

Vasa Pelagić uvek ponavlja zahteve i pravila za uređen život. Tako pored osnovnih higijenskih uslova za život poput: zdrave okoline, stana, hrane, bolnice, porodilištva, naročito zahteva da narod srpski ustrajava i bori se zauvek za:
„Ravnopravnu i privrednu naučnu nastavu i pouku; ozbiljne i korisne knjige i novine;
zadrugarski život i poslovanje; slobodu verovanja i neverovanja; podesne puteve i mostove;
slobodu govora, pisanja i janog predavanja; organizaciju naroda i društva bez kasta i privilegija i bez fanatizma religioznog i nacionalnog; zdravu svest i odlučnu volju za razumno i umereno uživanje polne ljubavi; organizaciju rada i poretka, solidarnost bratsku i stvrani napredak humanitarni“.

Napisala Valentina Branković