Ovaj člank posvećujemo jednom malom gradu u planinskoj Bosni, gradiću koje je zahvaljujući jednom imenu osvojilo na trenutak svetske književne horizonte.
U vremenima pred nama očekuje ga nova slava.
Rekonstrukcijom nekadašnjeg izgleda i stvaranjem Kamengrada verujemo da će se dostojno u novom ruhu predstaviti stara tajna o vezi ne samo istoka i zapada, već i severa i juga.
Kada izgovorimo reč Višegrad, prva asocijacija na njega je Ivo Andrić i njegov čuveni roman „Prokleta avlija“ koji ga je vinuo u zvezde. Još kao dečaka, životni put je Iva doveo u ovaj čudesni grad, gde je naučio da čita i piše i završio osnovnu školu.
Zauvek mu je ostao urezan u srcu i njemu bi se stalno vraćao kao mestu uporišta odakle je crpeo novu životnu energiju.
Otuda se u ovom gradu u njegovu čast svake godine u maju održava manifestacija „Višegradske staze“, kada mu poznati književnici odaju počast. Takođe, likovni umetnici se u avgustu okupljaju u okviru Međunarodnog likovnog saborovanja, a dva kulturno-umetnička društva, „Bikavac“ i „Soko“ svake godine krajem maja organizuju Međunarodni folklorni festival.
Dokumentarni film o životu Ive Andrića:
„Ništa nije vrednije od mostova“, davno je rekao Ivo Andrić. I zaista, mostovi su oduvek bili simbol čvrstine, postojanja, trajanja, lepote i veličanstva. Nastali su iz večite čovekove potrebe da pređe na drugu stranu, da savlada prirodnu prepreku, da poveže, izmiri i spoji, da se odupre deobi u vremenu i među ljudima.
Čitajući Andrićev roman shvatamo da su mostovi mnogo više od puke građevine, da i oni odišu životom, jer prate, slušaju i gledaju mnoge naraštaje i pokoljenja. I ne samo to. Nije na Drini ćuprija spajala samo dve obale reke, već i ljude različitih vera. Na njemu su prenošena hrišćanska deca koju su vodili na krštenje, ali i muslimanska na obred ili molitvu. Preko njega su prolazile svadbe i pričešća, na njemu su bile sedeljke kasablija, koji su, ispijajući svoje kafe u prijatnim predvečerjima prepričavali svoje sudbine.
Ovaj čuveni most na Drini ćuprija je sagrađen 1571.godine, a smatra se mostom Mehmed Paše Sokolovića i upisan je na UNESCO listu svetske kulturne baštine 2007.godine. Zanimljiva je priča o Mehmedu, koji se ranije zvao Bajica Sokolović i koji je putem danka u krvi nasilno odveden u Istanbul.
Tamo je postao silni janičar, vojnik elitne turske vojske. Dodeljeno mu je ime Mehmed, primio je muslimansku veru i upisao vojnu školu. Zbog svoje oštroumnosti i visprenosti veoma brzo je napredovao u vojnoj i političkoj službi, a kasnije je postao i čuveni vezir otomanskog carstva.
Tako je po njegovom naređenju sagrađena ova ćuprija, kao nešto sveto, kao spasenje njegove duše. On je duboko i trajno u sebi nosio Drinu sa željom da je jednom premosti, da izgradnjom mosta spoji svoje prepuklo srce u grudima. Glavni arhitekta mosta bio je Mimar Sinan, koga često sa pravom nazivaju i turski Mikelanđelo, jer je najveći turski graditelj svih vremena.
A sada da se vratimo u sadašnjost. Da biste uživali u zelenilu i plavetnilu Drine, najbolje je zaploviti u turističkim brodićima „Sonja“ ili “ Zelenika“ i okrepiti dušu u bajkovitoj plovidbi, koja će vam pružiti zadivljujuć pogled na drugi po veličini kanjon u Evropi. Lov i ribolov u ovom kraju je već dugi niz godina tradicija, a ljubitelji prirode mogu da uživaju u planinarenju, naročito ka obližnjoj Tari, koja se ponosno uzdiže jednim delom iznad teritorije Višegrada.
U blizini grada, na otprilike 12km, našao je svoje mesto manastir Dobrun iz 14. veka, koji su podigli župan Pribil i njegovi sinovi Petar i Stefan. Ovaj centar duhovnosti je posvećen Blagoveštenju, a njegova najveća vrednost se ogleda u njegovim freskama. Freska srpskog cara Dušana sa ženom Jelenom i sinom Urošem je od izuzetnog značaja. U okviru manastirskog kompleksa se nalazi i Muzej Prvog srpskog ustanka, Muzej mitropolije dabrobosanske, spomenik Karađorđu, kao i galerija slika.
Takođe, u ovom kraju se nalazi i Višegradska banja, koja, ušuškana u zelenilu borove šume predstavlja pravi kutak za relaksaciju. Izvori lekovite termalne vode u kojima su još radnici na mostu u vreme Mehmeda Paše Sokolovića uživali su bili takvog učinka, da je Paša naredio da se izgradi i hamam.
U blizini banje se nalazi i višegradsko izletište, prelepo mesto sa crkvicom posvećenoj Sv. Jovanu. U Višegradskoj banji se nalazi i Hotel „Vilina vlas“, koji posluje kao rehabilitacioni centar sa medicinskim delom. Banjska voda se koristi za lečenje reumatizma, neuroloških stanja, ginekoloških i gerijatrijskih oboljenja, ortopedskih bolesti, oboljenja disajnih puteva i sl. Lekovitost vode potiče od rodona i u njoj slobodno mogu uživati i zdrave osobe, jer povoljno utiče na jačanje otpornosti organizma i usporava starenje.
Ko voli mali fudbal, košarku, odbojku ili tenis, može da uživa u ovim aktivnostima u sportskom centru „Ušće“ u samom centru grada. I najmlađi mogu da se zabave u dečjoj igraonici. Pored memorijalnog košarkaškog turnira „Rade Stanimirović“, manifestacija koja privlači najveću pažnju je, svakako, „Skokovi sa višegradske ćuprije“ koja se dešava svake godine početkom jula.
Ukoliko rešite da posetite Višegrad, pored hotela „Vilina vlas“, postoje i moteli „Aura“, „Tomix“ i „Okuka“, a od kafića poznatiji su „Cafe Galerija“ i „Retro“, bar i diskoteka „Bambola“, klub „Vasilias“, splav na Drini „Ars“, picerija „Sport“, etno restorani „Kruna“, „Anika“ i „Na Drini ćuprija“ i mnogi drugi.
Sponzor ove video reportaže je vremenska prognoza Bosne i Hercegovine!
Preporuka
-
Preporučujem:
Uključi se kroz komentar