Zašto volim Kalemegdan

Piše: Aleksandra Ristić

U samom centru Beograda, naspram velikih betonskih zidina grada, njegovih bučnih ulica i skverova, Kalemegdan predstavlja jednu veliku oazu mira i relaksacije za sve one koji zažele da pobegnu od gradske vreve. Kalemegdan je najlepši i najveći park Beograda, a ujedno i važno kulturno-istorijsko središte. Nalazi se prekoputa pešačke zone Knez Mihailove ulice. Ukoliko pratite rulju koja se kreće centrom, sigurno ga nećete promašiti.

Istorija ovog dela grada je dobro poznata, o njoj je napisano mnogo knjiga i udžbenika. Čini mi se, ipak, da nijedna ta priča nije verodostojno prenela dušu ovog mesta. Kalemegdan morate videti. Osetiti. Udahnuti. Doživeti.

Kalemegdan ne može razumeti onaj ko je u razgovoru sa prijateljem nehajno prošao pored svih onih spomenika, fontana i ostataka stare tvrđave, raspravljajući o politici i kojekakvim aktuelnim problemima. Na prilazu ovom parku treba za sobom ostaviti sve brige i probleme i potpuno se prepustiti čaroliji da Vas vodi. Samo tako možete stvarno razumeti Kalemegdan.

Dva života i dva lica

Ovaj park ima dva života i dva lica. Tokom dana, preplavljen je turistima i meštanima koji su u potrazi za odmorom i predahom. Duh istorije i prošlih zbivanja ostao je ucrtan na zidinama starog grada, tako da ćete šetajući kroz staze i tunele parka lako u svojoj mašti oživeti sve ono što se ovde nekada zbivalo.

Različite kule sa satovima, bedemi, tuneli i prolazi, tenkovi i bojni topovi – sve ovo zaokupira pažnju posetilaca. Na Kalemegdanu se nalaze i brojni spomenici srpskih velikana iz oblasti umetnosti i kulture – Jovanu Dučiću, Milanu Rakiću, Stevanu Mokranjcu.

Tu je i spomenik zahvalnosti Francuskoj u znak prijateljstva u Prvom svetskom ratu, ali i Pobednik – spomenik koji podignut u znak pobede u Prvom svetskom ratu, a vremenom postao simbol grada. Dve crkve – Ružica i sv. Petka, Prirodnjački i Vojni muzej, Opservatorija, galerije, Rimski bunar, Zoološki vrt – neizostavne su tačke na mapi svih onih koji šetaju ovuda.

Na Kalemegdanu postoje i sportski tereni, posebno dizajnirana mesta za šahiste sa šahovskim tablama, a ovde se često organizuju i muzički festivali. Kalemegdan vole i slikari, muzičari i poete, pa se ovde često održavaju izložbe i pesničke večeri.

A kada padne mrak – Kalemegdan noću budan sanja

A kada padne mrak i turisti se puni utisaka vrate u svoje hotele, Kalemegdan počinje da odiše jednim drugačijim životom, jednom novom atmosferom. Deca se povuku sa svojih igrališta, penzioneri i šahisti napuštaju svoje igre i razgovore, životinje iz zoo vrta tonu u prvi san, a klupice i stazice Kalemegdana naseljavaju zaljubljeni parovi, društva sa gitarama i udaraljkama, šetači pasa, mlade sportske nade koje vredno treniraju na teniskim i košarkaškim terenima. Ovo je savršeno vreme da se stacionirate na nekoj od klupica na glavnom šetalištu i uživate u veličastvenom pogledu na ušće reke Save u Dunav. Ovaj pejzaž upotpunjuje diskretno osvetljenje sa ulica Novog Beograda. Kalemegdan noću dobija jednu romantičnu notu.

Ne znam da li je to zbog parova ili tužnih zvukova gitare koji se razležu kroz park, ali jedno je sigurno – Kalemegdan noću budan sanja. Imala sam priliku da dočekam svitanje na Kalemegdanu i, verujte mi na reč, nisam u životu videla nešto toliko magično i nestvarno. Jedinstven je osećaj prisustvovati trenutku kada ceo grad još uvek spava, a ovaj park se polako budi iz sna, umiva se vodama hladne Save i oblači svoje drevne košulje da bi dočekao nova lica i ljubazno ih upoznao sa svim svojim tajnama i čudima.