Efes – antički grad i egzotični izlet u Turskoj

Piše: Aleksandra Trifković, turistički vodič, Mob: 060 0-752-262

Bilo da ste neumorni istraživač koji je stalno u potrazi za značajnim istorijskim mestima ili ste turista koji si želi priuštiti novi egzotični izlet, Efes, kao nezaobilazna tačka na turističkoj mapi Turske, sigurno će biti dovoljno dobar izazov.

Čudna je sudbina nekih ljudskih tvorevina. Nastanu, rastu i kad svi pomisle da su najmoćniji na svetu, odjednom nestanu. Slična sudbina je osvedočila i ovaj grad.

Nekada premoćni grad koji se nalazio na obali Egejskog mora danas je nezaobilazna stranica u proučavanju istorije.

Nekad raskošni grad, danas lokalitet koji mami uzdahe i podstiče maštu, a za one koji naslućuju o čemu govorim, zanjte da je vredan svaki koji evro ako budete planirali svoje putovanje na tursku obalu ovog leta. Isplatiće vam se, barem višestruko. Slike su preuzete sa wikipedije.

O istorijatu samog mesta

Kao prvo treba objasniti fenomen usled koga se ovaj grad nekada nalazio na samoj obali mora, a danas na čak 20-ak minuta vožnje u unutrašnjost.

Naime, i u prošlosti grad je menjao svoj centar, usled hidrografije reke Kajster koja je svojim nanosima plavila ovo područje i donosila ogromnu količinu materijala. Malo po malo, nadogradila je dovoljno kopna da zauvek odvoji grad od mora pa Efes danas izgleda kao grad iz nekog filma naučne fantastike.

Sve asocira na more, arhitektura je primorska, prosto očekujete more iza ćoška, ali njega nema. Od samih amazonki koje su ga navodno osnovale preko persijskih vladara i Aleksandra velikog, pa dalje ovo je grad koji je uvek beležio neki vid razvoja. Bio je trgovački i kulturni centar regiona koji je u antičko doba brojao preko 250 000 stanovnika.

Mereno današnjim merilima i razmerama, brojka bi iznoslila oko 2 miliona stanovnika. Grad je do besvesti slavio boginju Artemidu i ostao je poznat stotinama godina kao grad boginje koja štiti majke i žene. Pristalicama tumačenja popularnih teorija religije neobično interesantna činjenica je da je grad za svoje boravište izabrala jedna druga sveta majka par stotina godina kasnije – Devica tj. Bogorodica Marija.

Šta danas videti u Efesu

Uh, odakle krenuti? Možda od Celzusove biblioteke, mesto za nauku i meditaciju uz razgovor sa učenim ljudima.

Od nje je ipak više ostalo nego od hrama Artemide koji usprkos siromašnim ostacima vredi obići, jer je nekada predstavljao jedno od 7 svetskih čuda antičkog sveta.

Bio je slavljen za vreme svog postojanja, dok ga u noći rođenja Aleksandra Velikog, umno oboleli Herostrat nije zapalio. Želja da na neki način bude poznat, pa makar bilo po paljevini presudila je ovom veličanstvenom zdanju.

Iako je kasnije obnovljen, zemljotresi i nasilnici nisu dozvolili da se održi, pa su danas ostali samo fragmenti ovog velšebnog zdanja. Naravno, kad ste tu, obavezno obiđite javna kupatila i poslušajte priču o visokim standardima u ondašnjim javnim kućama. Posetite i čuvene grupne toalete, gde se gospoda uz grejanje i tekuću vodu olakšavala i uredno pretresala dnevnu politiku.

Potom videti Avgustovu kapiju ili Hadrianov hram ili pak Trajanovu fontanu ili možda Jovanovu crkvu sagrađenu na mestu groba Jovana evanđeliste?

No, nama je možda najinteresantnija kuća Device Marije.

Nalazi se na brdu iznad Efesa, na nekih 500m visine. Skromna kuća predstavlja mesto gde se Devica Marija sklonila po sinovljevoj smrti, mesto na koje je po predanju doveo apostol Jovan.

Smatra se da je ovde i umrla, ali se mesto smrti nigde tačno ne spominje, jer se njeno telo po hrišćanskoj mitologiji uspelo na nebo. U legendama, ova kuća se vezuje i za boravk apostola Pavla. Religijski je i hodočasnički centar, te su mnogi teisti, ali i ateisti nakon boravka ovde prijavili jako čudne, ali pozitivne reakcije. Samim tim, nije bez razloga ulaz u kuću skup. Turci su poznati po variranju cena ulaza, ali nije retkost sresti na forumima priče kako ulaz košta 25 ili čak 50 evra po osobi da bi se razgledala nekada ova presveta kuća, a danas crkva sa svega 3-4 prostorijica.

U suštini, ulaz košta 3 Lire za lokalce i oko 13 Lira za strance, odnosno 6.5 Evra. Ukoliko vam je to previše iskoristite priliku i prošetajte te razgledajte je spolja. Lokalni je običaj da se ćuti unutra i ni reč ne progovara, ali se zato opremite olovkom i parčetom papira te zapišite neku želju i ostavite unutra.

Naravno, neophodno je podvući da je Efes danas samo lokalitet, a sve što trebate od gradskih sadržaja je u Seldžuku ili mestašcu od oko 30 000 ljudi na 3 km od Efesa. Autobus do tamo košta oko 1 Euro i vredi ako želite da kupujete i jedete lokalno te da vidite muzej Efesa.

Turistički video vodič kroz Efes:

Šta probati?

Osim jela koja su uobičajena za tursku kuhinju postoji nešto što je vezano za primorje te gradove koji mu gravitiraju a to je Mado sladoled. U pitanju je vrsta sladoleda koji ćete moći probati jedino u Turskoj i zaista je više nego specifičan. Pravi se sa dodatkom Salepa i melase, pa je u pitanju sladoled vanrednog ukusa i čudesne konzistencije.

Uglavnom ga serviraju na tanjiriću sa viljuškom i nožem, jer se zaista od njega seku parčići i on se žvaće a baš ako insistirate mogu vam ga i staviti u kornet, ali onda budite spremni na šou program kao na ovom linku. Još jedna stvar, što se tiče Turaka to je jedini pravi sladoled, sve ostalo širom sveta su blede imitacije pa ako vam je stalo do prijateljske interakcije samo se složite sa ovim. Naravno, doći u Efes tj. Seldžuk a ne probati Efes pivo čist je greh pa se opustite uz vrevu ljudi i savršeni ukus domaćeg piva.

Saveti za kupovinu

Pokušajte se otrgnuti minijaturnim molitvenim ćilimčićima i kapama te drugim stvarima koje će vam pokušati prodati, a koje će posle samo skupljati prašinu u vašoj kući. Ako ste već pikirali nešto od tekstila pokušajte se koncentrisati na odeću koja ume biti vrlo jeftina i kvalitetna, ali pravi dobitak ćete napraviti ako pazarite začine ili maslinovo ulje iz domaće proizvodnje.

Kvalitet ovdašnjih maslina je na ceni, a još ako nađete ono pod robnom markom Tariš smeši vam se izuzetna kupovina. Od začina našem ukusu najbolje prija sumak(sumac) koji fantastično ide u salate i uz piletinu potom kumin, ne kim nego baš kumin (corek otu) koji pitama i pogačama dodaje savršeni dodir orijenta.

Ko je bio na pijaci začina u Istanbulu, zna da je začine najbolje kupovati na merenje, jer tako ćete biti sigurni da su sveži, a ne u poklon paketima sumnjivog roka trajanja. Ukoliko vam se dopao turski ritual pijenja čajakod kuće ćete ga najbolje evocirati ako pazarite vrlo jeftine staklene čaše u obliku lale (lale cay bardaklar) i dopunite taj šoping sa bilo kojim čajem koji vam se sviđa.

Ukoliko ćete do Kušadasija valja znati da gradski bazar radi do kasno u noć, da su fabrike kože za goste iz Sirbistana širom otvorene i da je ponuda noćnog provoda impresivna. Prava žurka kreće petkom kada je njihov pijačni dan pa i to valja doživeti.