Turska kuhinja ili gastro vodič kroz Tursku

Piše: Aleksandra Trifković, turistički vodič, Mob: 060 0-752-262

Gastro vodič kroz Tursku pripada grupi reportaža kojim internet nije dorastao. Savremeni mediji mogu preneti tekst, sliku, video, orjentalnu muziku, al najlepše mirise i ukuse morate neposredno okusiti. Pokušaćemo da vam približimo kuhinju koja je osnova jedne od četiri velikih kuhinja sveta.

Pričati o turskoj kuhinji i nadati se da će sva njena čudesa od hrane i pića stati na par stranica veliki je izazov.

Turska je retka zemlja koja poseduje sve. Okružena je toplim morem, blagoslovljena blagom klimom, ima svoje planine, jezera, bogatu istoriju i silne osvajače. Mnogi su prelazili preko njene teritorije i ostavljajući pomalo od svog kulinarskog nasleđa ispredali gastro bajku. Probaćemo u sledećih par redova da vas zagolicamo pričom o najpoznatijm jelima koja će vam biti ponuđena ako se odlučite da putujte u ovu, sada nama prijateljsku zemlju. Krenućemo od običaja vezanih za početak jela te samih predjela.

Nakon ovoga dela bilo da ste u restoranu ili kod nekoga kod kuće dolazi vreme za meze pa vam preporučujemo da odaberete beyaz peynir ili turski beli sir koji se savršeno uparuje sa kofte ili nečim najsličnijim našim ćevapima.

Već kad smo kod kofti treba reći da je Tekirdag, mesto zapadno od Istanbula najpoznatije po njima pa ako vas put tamo nanese valja ih probati. Turci uz ovo obično posluže enginasili artičoke i hladnu patlidžan salatu. Slobodno recite patlidžan svi će vas razumeti. Ukoliko ste baš ljubitelj patlidžana naručite imam bayildi u pitanju je vegetarijansko jelo koje se sastoji od patlidžana punjenog povrćem i zapečenog sa sirom.

Predanje kaže da je po probanju ovog malog kulinarskog savršenstva jedan imam kome je bilo posluženo pao u nesvest – otuda ime – imam se onesvestio. Ukoliko ste nekad bili u Bosni verovatno ste jeli japrak u pitanju su sarmice sa zeljem zavijane u raštan kupus kuvane u saftu i poslužene sa kašikom.

Turski yaprak je ipak drugačiji. Sarmice su daleko manje, nema safta, služe se i kao meze i kao samostalno jelo i to prelivene kiselim mlekom i neretko garnirane sa limunom i pomorandžom. Ako baš insistirate da počnete jelo sa supom ili čorbom opet ste na pravom mestu. Pokušajte da naručite kirmizi mercimek corbasi ili čorbu od crvenog sočiva. Ako više volite nešto od mesa predlažemo yuvalama corbasi predivnu tradicionalnu čorbu sa mesnim okruglicama ili bademli tavuk pileću čorbu sa bademima.

Kako je stiglo vreme za glavno jelo vreme je da se skoncentrišete jer Turska je zemlja koja ima toliko toga da ponudi da ćete biti na slatkim mukama.

Ukoliko imate domaćine slobodno prepustite njima odabir, ali ako jedete sami u restoranu valjalo bi probati jela koja su nazivima slična našima.

Verujte, zbog obilja začina miljama su daleko od naše kuhinje. Tako možete probati biber dolmasi ili punjene paprike, potom svežu ribu i školjke, musaku koja se ovde pravi na drugačiji način, potom kuzu guvec ili jagnjeći djuveč te kuzu kapama ili janjeću kapamu.

Potom fenomenalne đulbastije ili pak Tandir ili ljubomorno čuvan recept za meso lagano kuvano u vlastitom soku bez dodavanja kapi vode ili pak za ljubitelje novih ukusa mahmudiye, jelo napravljeno od pilećeg mesa meda, kajsija i crnog bibera. Od salate tražite salatu od belog pasulja – nećete se pokajati.

U pitanju je kuvan beli pasulj potopljen u dip od luka maslinovog ulja i limunovog soka.

Ako igrate na sigurno naručite iskender kebap prvoklasne komade mesa u bogatom sosu, nešto slično brzoj hrani doner kebabu koji jedemo u Srbiji. Turska kuhinja poznaje nekoliko desetina kebapa i ukoliko želite isprobavati ukuse popričajte sa konobarom. Svaki kraj Turske se diči nekim svojim receptom pa tako regioni Urfa i Adana imaju gotovo iste kebabe sa tom razlikom što je Adana ljut a Urfa kebap nije.

Kad je u pitanju vino uz ova jela preporučujemo vam anadolsko Buzbag vino. Predivno crveno vino, savršeno se bogatim ukusom se uparuje sa jelima od mesa. Ukoliko baš insistirate na pivu, osim poznatog Efesa možete probati Tekel birasi proizvod najstarije pivare u državi.

U vremenu za desert niko ne preskače kraljicu kolača iz turske kuhinje: baklavu.

Turska baklava se pravi od pistaća i ukus joj je nenadmašan. Naravno postoji gomila varijacija na temu pa tako prave baklave sa čokoladom, orasima, lešnicima i sl…

Za one koje nanese kroz Gaziantep gde je navodno slatkiš usavršen – nemojte se ustručavati da probate ovaj slatki zalogaj. Odmah uz baklavu stoji i kadayif slatkiš poznat svima koji su makar jednom boravili u Bosni ali za one koji nisu u pitanju je kolač sličan baklavi samo što je testo napravljeno od supertankih rezanaca.

Toplije preporuke ipak idu za slatkiš Kunefe, u pitanju je testo za kadayif koje je smotano kao gnezdo i krije u sebi punjenje od slatkog sira. Zaliveno šerbetom, služi se dok je još toplo na grejanom tanjiru.

Posebna poslastica su fistikli sarme u potpunosti zelena slatka sarmica napravljena od pretankog testa i pistać fila. Uživanje za oko i za jezik.

Preporučeno dobar je i tavuk gogsu ili gulac. Tavuk gogsu je mlečni puding kuvan sa delićima pilećih grudi. Moderna turska kuhinja u istanbulskoj regiji koristi meso u prahu, a na istoku još možete probati tradicionalni tavuk gogsu sa komadićima piletine.

Naime, prema jednoj verziji, nekada u selima nije bilo skroba i koristili su osobinu pilećeg mesa da zgušnjava tečnost i tako je nastao ovaj slatkiš. Veoma je ukusan i lagan. Još laganiji od njega je gulac remek delo otomanske kuhinje, u pitanju je tanano testo pravljeno samo od skroba i mleka tanko kao opna punjeno mlečnim kremom iI posipano narom. P

esnici su mu zbog lakoće i ukusa nekada tepali mesečev kolač, jer konzumiranje bilo koo da se kašikom zahvati krckava pena na mesečini.

Na kraju popijte tursku kafu. U zavisnosti od toga šta volite naručićete sade – bez šećera, orta- srednje slatka ili šekerli sa šećerom. Mnoge su varijacije nekada bile aktuelne, i uglavnom na istoku zemlje se i sada može popiti sa đumbirom, sa medom sa kardamomom, na jugu Turske možete tražiti da vam se stave pistaći u kafu ali našem ukusu nekako najbolje prija klasična kafa, no sve je do ličnog ukusa.

Inače, iako je u Turskoj zastupljena kultura kafe i čak doručak zovu kahvalti ili pre kafe ipak ne piju toliku količinu kafe. Uglavnom se konzumira čaj u tankim staklenim čašicama nalik na lalu.

Za doručak će vam recimo, vrlo verovatno biti poslužen čaj crni, turski, jak sa malo šećera, ali sasvim je u redu da ga razredite ako vam ne prija jačina, uvek je poslužena i izvesna količina vruće vode baš za to.

Tokom doručka, ukoliko ste kod nekoga u gostima ili ste u hotelu nemojte da se začudite količini hrane koja se iznosi. Turci vole da dan krenu jako i sa dosta hrane, pa će se tako ispred vas naći simiti nalik našim đevrecima ali daleko ukusniji (običaj je da se simit sa čašicom čaja uzme kao snek) potom sir, sudžuk, pastirma (sušeno meso), menemen (prženi paradajz, paprika i luk preliveni jajima) masline, paradajz, kuruk ili keš, komadi sušenog jogurta – delikates, potom ajran ili vrlo redak jogurt zasoljen i razredjen sa vodom.

Kada vam ponude jogurt budite oprezni uglavnom je u pitanju pavlaka koju oni zovu jogurtom a kaymak uglavnom nije ni nalik našem kajmaku već je pretežno sladak proizvod nastao mešanjem mladog kajmaka sa medom. Ono što obavezno valja probati jeste tahin (susam) pasta koju oni mešaju sa džemom, medom ili melasom te služe za doručak. Izvanredna i zasitna kombinacija.

Od brze hrane je teško napraviti izbor ali pokušaćemo izdvojiti par najpopularnijih jela koja ćete moći jesti u svim krajevima Turske Pide, Lahmacun i Gozleme su varijacije jednog te istog jela. Pide najviše liči na kajak od pica testa punjen nadevima. Može biti složeno ali mnogi vole jednostavno yumurta ve peynir to jeste punjenje sa jajima i sirom. Gozleme su najviše nalik tortiljama pune se spanaćem, jajima, mesom i sl, a lahmacun je prosto pica sa mlevenim mesom.

Kumpir je punjen krompir pečen u ljusci punjen sa kobasicama, povrćem i zapečen sa sirom, služi se u foliji i prosto je presavršenog ukusa. Naravno tu su bureci i pite svih vrsta ali ono što je specifično za Istanbul jeste balik ekmek ili riba u hlebu. Sličan sendvič možete naći bilo gde u Turskoj pored mora, ali ipak smatra se da dolazak u Istanbul nije potpun ako niste došli ispod Galata mosta i pojeli filete od ribe koje vam je spakovao ribar koji je tu istu ribu i ulovio. Ukoliko planirate da se opet vraćate prosto oslovljavanje sa Usta ili majstore i mali bakšiš će vam pomoći da vas zapamti i sledeći put vas iznenadi sa novim začinima i nekom lepom mešavinom u sendviču samo za vas.

Prijatno vam bilo u Turskoj!